Институт за истраживање српских страдања у XX веку

06.09.2016 | BIRN | Justice Report
У наставку суђења за злочине почињене у Рогатици и Фочи, оптужени Мухамед Шишић је негирао да је у аугусту 1992. учествовао у било каквим активностима у селу Кукавице.

Шишић је казао да је напустио рогатичко село Кукавице у јулу 1992. године заједно с породицом и мјештанима.

“Испратили смо цивилно становништво према Устипрачи и Горажду, а ми смо се вратили у Брчигово, гдје смо оформили јединицу, односно Кукавичку чету. На том подручју је била и Рогатичка чета и заједно смо чинили батаљон, коме је једини задатак била одбрана”, изјавио је Шишић свједочећи у своју корист.

Он је негирао да је пут од села Брчигова до Кукавица био проходан те навео да су ту били положаји Војске Републике Српске (ВРС).

Упитан гдје је био 27. аугуста 1992. године, оптужени је одговорио да је био на линији од Јарчена према Борићу, заједно с групом од 20-ак војника.

“Био је Емир Драковац, Азиз није – он је отишао у Сарајево, били су Тарик Шишић, Ибрахим Макаш, Фахрудин Куртић…”, напоменуо је Шишић.

Истакнуо је да њему и његовој јединици није наређено да подузимају биле какве активности у селу Кукавице.

“За тај случај сам сазнао касније, у медијима”, рекао је он.

Шишић је оптужен, заједно с Емиром Драковцем, Азизом Шушом и Тариком Шишићем, за учешће у нападу на конвој изведеном 27. аугуста 1992. године у мјесту Кукавице – када је убијено најмање 20 особа српске националности, а неколико десетина рањено.

Према оптужници, Мухамед Шишић је био командир Диверзантског вода Кукавичке чете Армије Босне и Херцеговине (АБиХ), а остали оптужени припадници ове јединице.

Драковац је оптужен и да је у новембру 1992. на подручју Рогатице пуцао у једног цивила, као и да је крајем исте године на подручју Фоче мучио непознатог заробљеног припадника ВРС-а.

Оптужени Шишић је негирао да је 27. аугуста видио Касима Велића, за кога је навео да је рањен неколико дана раније и да је био у болници у Устипрачи.

Такођер је негирао да је на подручје Брчигова у испомоћ долазила нека јединица с Покривеника.

Амир Смајевић, који је свједочио у корист Шишићеве Одбране, изјавио је да је био ангажован у Брчигову, те да су ту били сви оптужени.

“Из Брчигова сам отишао 25. аугуста на Покривеник с ручним минобацачем у испомоћ. (…) Не бих да звучим као да се хвалим, али ја сам једини који је прошао тим путем”, рекао је свједок, додавши да је 27. аугуста био на Покривенику.

Упитан да ли је ико из Брчигова одлазио у Кукавице, свједок је одговорио да јесте раније – његов рођак Ибро Смајевић, који је рањен, и Хаџан Хусеиновић, чије је тијело након тог одласка пронађено 1998. године.

“Између 13. и 20. аугуста сам с неколико људи поставио потезне мине на том дијелу и није се могло ићи у Кукавице”, казао је он.

Трећи свједок, Нермин Драковац, брат оптуженог Емира, рекао је да је 1992. био малољетан и да није био војно ангажован. Годину дана након што је у јулу 1992. становништво Кукавица избјегло у Горажде, он се због недостатка хране, како је казао, прикључио Кукавичкој чети.

Тужилаштво БиХ је упитало Драковца да ли је тачно да му у војној књижици пише да је ангажован од 14. маја 1992., што је свједок потврдио, рекавши да “тако пише, али да се он није тада прикључио”.

Драковац је изјавио да је након јула 1992. у Кукавице први пут дошао послије завршетка рата.

Свједок Суад Меховић је негирао да је 27. аугуста 1992. ишао по кромпир у Кукавице, наводећи да је тада био рањен и да је лежао у стационару у Устипрачи. Шишићев бранилац Мухидин Капо је казао да је Меховић негирао тврдње заштићеног свједока Тужилаштва БиХ о његовом одласку у село Кукавице.

Наредно рочиште заказано је за 27. септембар, када ће у своју корист свједочити оптужени Драковац.



Аутор: Џана Брканић

http://detektor.ba/sisic-i-ostali-neprohodan-put-u-kukavice/