Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Пале arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Свједоци причали о убиствима родитеља и рођака у Трнову Штампај Пошаљи
Среда, 24 фебруар 2016
САРАЈЕВО, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На суђењу Едхему Годињаку, Медарису Шарићу и Мирку Бунози, оптуженим за злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Трнова, свједоци тужилаштва су данас причали о стравичним убиствима чланова њихових породица у Трнову и околним селима у љето 1992. године.

Свједок Нада Орлић рекла је да су Немања Бјелица и Јово Влашки, који су били затворени у Полицијској станици, испричали њеном мужу да му је мајка Цвија објешена испред станице, а да је њено тијело потом запаљено.

"Када је Војска Републике Српске преузела град, њени посмртни остаци су ексхумирани у близни мјеста убиства. Нађене су бедрене кости, џемпер и једно стопало, на којем је била патика по којој ју је мој муж и препознао", рекла је Орлићева.

Слободан Станић је свједочио о својој потрази за мајком Милком, која је, када су почели сукоби на том подручју, остала да живи у свом стану у центру Трнова, јавља Бирн.

Он је посвједочио да је мајчине посмртне остатке нашао након што је Војска Републике Српске преузела контролу над Трновом.

"Прије него што сам је нашао, причало се да је објешена у стану. Када смо је ексхумирали, кости су биле у ћебету, а уз кости смо нашли канап", рекао је Станић.

Петко Мојевић и Млађен Тимотија причали су о потрази за тијелима својих мајки Јање и Митре, која до сада нису пронашли.

Јања Мојевић и Митра Тимотија током борби за Трново у љето 1992. године остале су саме у кући у селу Врбовник, док су њихове породице отишле у збјег.

Мојевићу и Тимотији је Драган Лаловић, који је био заробљен у Полицијској станици у Трнову, рекао да је, по налогу ветеринара Срећка Хаџиавдића, са још тројицом заробљеника ишао у село да пренесе кости како би биле сахрањене.

"Лаловић нам је рекао да их је нашао у шумарку изнад села и да су се тијела већ почела распадати. Отпадале су руке, ноге... Ставили су их у цераду и покопали негдје у Трнову, али нам није могао рећи тачну локацију, јер су их покопали по ноћи. Ми смо 1993. године копали гдје је он мислио да су тијела, али нисмо их никада нашли", свједочио је Мојевић.

Тимотија је испричао да је разговарао са Лаловићем, који му је рекао да му је мајка Митра заклана, те да је, по налогу ветеринара Хаџиавдића, са осталим заробљеницима ишао да скупља тијела убијених.

Свједок Тужилаштва Ненад Поповић рекао је да је његов рођак Тодор Поповић /60/убијен у Трнову.

"Када је почео напад Војске Републике Српске на Трново, Тодор је остао у кући, а његов син Зоран је са породицом избјегао", рекао је Поповић и додао да је три дана касније Тодор пронађен са прострелним ранама у грудима.

Годињаку, Шарићу и Бунози суди се за учешће у удруженом злочиначком подухвату с циљем убистава и затварања Срба у селима на подручју Трнова.

Годињак је био начелник Станице јавне безбједности Трново, Шарић командант Штаба Територијалне одбране, а Буноза командант јединица Хрватских одбрамбених снага.

Наставак суђења заказан је за 8. март.


 http://www.srna.rs/novosti/379093/svjedoci-pricali-o-ubistvima-roditelja-i-rodjaka-u-trnovu-.htm








AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >