| Годињак и остали: Премлаћивања у селу Дејчићи |
|
|
| Уторак, 06 септембар 2016 | |
|
06.09.2016 | BIRN | Justice Report
Свједоци Тужилаштва БиХ изјавили су на суђењу за злочине у Трнову да су заробљени у Дејчићима гдје су свакодневно малтретирани. Михајло Лаловић је рекао да је заробљен почетком августа 1992. године, када је заједно са супругом и још неколико особа из Калиновика кренуо према Трнову. На путу према Рогоју дочекала их је барикада и војници који су имали зелене траке око главе. Војници су их, како је рекао, одвели кроз шумски пут гдје су могли видјели завезане српске војнике. Лаловић је такођер рекао да је видио и неколико топова. “Видио сам и Годињака. Затекли смо велику групу жена, дјеце и војника. Годињака сам знао. Знао сам чији је он син. Остао ми је у сјећању као дјечак, ишао је у школу у којој сам ја радио”, испричао је он.
“Видио сам и Годињака. Затекли смо велику групу жена, дјеце и војника. Годињака сам знао. Знао сам чији је он син. Остао ми је у сјећању као дјечак, ишао је у школу у којој сам ја радио”, испричао је он.
Свједок је навео да је тај дан морао да носи неколико рањених војника у оближњу гаражу у мјесту Годињске баре, након чега је одведен у Дејчиће. “Ту смо смјештени у један затвор. Ушли смо, и видимо да ту има затвореника. Улазили су неки војници по ноћи. Од прве ноћи, 1. до 8. августа, скоро сваку ноћ два до три младића су улазила. Имали су дрвене палице, један је имао сајлу коју сам добио у главу. Неки су имали пиштоље у рукама. Ишло је од једног другог. Серијски тучено. Послије сваке туче зид је био крвав. То зна Едо јер је видио кад је улазио међу нас”, описао је свједок. Након боравка у Дејчићима, свједок је рекао да су одведени у Хотел “Трескавица” у Трнову, гдје је провео једну ноћ, а затим је премјештен у Дом здравља. Након 40 дана, пребачен је у зграду полиције у Трнову, а размијењен је у септембру 1992. За злочине над заробљеницима и цивилима почињене на подручју Трнова оптужени су Годињак, Медарис Шарић и Мирко Буноза. На терет им је стављено учешће у злочиначком подухвату с циљем убијања и затварања Срба у селима на подручју Трнова. Према оптужници, Годињак је био начелник Станице јавне безбједности (СЈБ) Трново, Шарић командант Штаба Територијалне одбране (ТО), а Буноза командант јединица Хрватских обрамбених снага (ХОС). Заштићени свједок „Ђ“ је рекао да је са 14 година заробљен на путу према Рогоју. Војници који су га заробили имали су зелене траке на глави и одведен је до превоја Рогој. Испред кафане је видио неколико лешева у униформама. “Едхема Годињака сам знао јер је радио са мојим оцем. Ту сам га видио када смо доведени. Имао је маскирну униформу коју су имали сви полицајци. Не знам ни да ли ме је препознао тад”, изјавио је свједок. Дан послије, свједок је казао да су рањени војници које је он са још два српска војника морао носити у правцу села Турови (опћина Трново). Рањени војници су у селу Годиње смјештени у гаражу, а они су камионом пребачени у село Дејчиће. “Смјештени смо у неку школу. Ту је било око 20 до 30 људи. У тај објекат свакодневно су улазили, ту смо свакодневно тучени и малтретирани. Тукли су сајлама, летвама, палицама. Едхем Годињак није долазио у ту школу”, присјетио се он. Након тога, свједок је испричао да је одведен у Хотел “Трескавица”, гдје је провео један дан, а затим је одведен у Дом здравља. Ту је, према његовим ријечима, провео око пет дана, те је пребачен у гаражу полиције или Територијалне одбране (ТО) у Трнову. “Годињака сам видио у гаражи у Трнову. Два пута је мислим улазио, када су долазила писма од мог оца. Годињак ми дао та писма”, казао је он и додао да је оптужени Годињак био с њим у ауту када је отишао на размјену, 9. септембра 1992. Суђење ће се наставити 20. септембра. Аутор: Емина Диздаревић http://detektor.ba/godinjak-i-ostali-premlacivanja-u-selu-dejcici/ |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
