Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Љубиње arrow Хронологија догађаја у општини Љубиње
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Жилић: Страх и трепет Штампај Пошаљи
Субота, 03 септембар 2016
02.09.2016 | BIRN | Justice Report
На суђењу за злочине почињене на подручју Коњица, свједок Тужилаштва БиХ испричао је да га је оптужени Едхем Жилић претукао три пута.

“У ‘Мусали’ је Жилић био страх и трепет и за стражаре и за затворенике”, рекао је свједок Марко Ливаја.

Он је, како тврди, у логор “Мусала” стигао у прољеће 1993. године, након што је претходно био у логору у Челебићима.

Свједок је испричао да је понашање припадника Армије БиХ (АБиХ) према затвореницима у спортској дворани “Мусала” било “нељудско”.

Оптужени Едхем Жилић, за којег свједок каже да је био управник тог логора, тврди да га је он ударао чак три пута.

“Једне прилике ме Жилић ударао ногама у леђа. Ударио ми је онда пљуску јер сам имао неке јабуке са собом које сам добио док сам био на радовима”, рекао је свједок.

У унакрсном испитивању, свједок је испричао да зна много ствари о оптуженом Жилићу, али да га за то нико није питао. На инсистирање браниоца Душка Томића, свједок је казао да је могло се дати око 200 марака Едхему Жилићу да стави некога у прву групу за размјену.

“Особно сам му на руке дао новац за шест људи да их пусти из логора, јер сам у том периоду био доброг имовинског стања”, рекао је свједок.

Одговарајући на питање браниоца Томића “откуд му толики новац па да га може давати тек тако и за друге људе”, свједок је појаснио да је велике износе новца крио у чизмама и хлачама, те демонстрирао у судници на који начин је то радио.

Душко Томић је констатирао да му је након оваквог понашања свједока “све јасно”. Предсједавајући Судског вијећа, Халил Лагумџија, упозорио је браниоца да нема право вријеђати свједока, на што је Томић одговорио да “не жели дозволити свједоку да у судници показује пупак”.

Други свједок, Никола Јозић, такођер је био затворен у логору Мусала.

Некада, у седмом мјесецу 1993. године, по ријечима свједока, извели су га из сале и претукли у ходнику зграде.

“Чим се чује музика у ходнику, то је био сигнал да ће бити ударања. Извели су ме. Нешто прије него ће угасити свјетло на вратима, видио сам Едхема Жилића. Био је мрак, нисам знао ко ме је касније у мраку ударао”, рекао је свједок.

Према његовим ријечима, чуо је и знао за ударања других затвореника које је лично претукао Жилић. “Он је сво зло нама нанио, он је за све био одговоран”, казао је свједок.

У унакрсном испитивању, свједок је рекао да њега оптужени Жилић никада није ударио. Истакао је да је чуо и да је дошла наредба да се не хране затвореници, али да је Жилић ипак повремено дозвољавао да им се да храна.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Жилић је чинио, наредио, омогућио и није спријечио нечовјечна поступања према затвореницима хрватске и српске националности у заточеничком објекту спортске дворане “Мусала” у Коњицу.

Суђење се наставља 23. септембра.


Аутор: Срђан Курељушић


http://detektor.ba/zilic-strah-i-trepet/




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >