Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Хронологија БиХ arrow 1994. arrow октобар 1994. г.
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

септембар 1994. г. Штампај Пошаљи
Уторак, 03 април 2007
Индекс чланака
септембар 1994. г.
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8
Страна 9
 
 

12. 09. 1994. САРАЈЕВО

Црвени крст и Комесеријат за избјеглице и хуманитарну помоћ Републике Српске, данас су упутили апел предсједнику међународног комитета Црвеног крста КОРНЕЛИЈУ САМАРУГИ да »као човјек који је цијели свој живот провео у борби за остваривање права човјека, уложи свој велики ауторитет и заштити основно право више десетина хиљада Срба у централној Босни«.

У апелу који су потписали предсједник Црвеног крста др Љиљана Караџић и комесар Љубиша Владушић наглашава се да »тамошње Србе под невиђеном тортуром – хапсе их, малтретирају, избацују с посла, насилно мобилишу, пљачкају, а угледни Срби нестају преко ноћи и о њима се више ништа не зна«.
 
»Муслиманске власти већ двије године врше етничко чишћење на овим просторима, а посебно нељудска је појава да раздвајају породице протјерујући жене и дјецу, недозвољавајући мушкарцима старијим од 16 до 65 година« да напуштају територију коју они контролишу каже се у апелу.

Према изнесеним подацима, у периоду од 1. јануара до 31. августа ове године са простора централне Босне протјерано је 27.000 Срба, а претходно им је одузета сва покретна и непокретна имовина.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 13. 09. 1994.


15. 09. 1994. САРАЈЕВО

»Рат који се данас води на просторима бивше БиХ потпалила је Њемачка да би остварила хегемонију на Балкану«, изјавио је за СРНУ сер АЛФРЕД ШЕРМАН, новинар и публициста из Лондона.

»Циљ Њемачке је, не само пораз Срба у РС и РСК, него и одвајање Косова, Санџака, па и Војводине од Србије, како би успоставила контролу над дунавским базеном«, додао је ШЕРМАН, некадашњи савјетник у влади МАРГАРЕТ ТАЧЕР.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 16. 09. 1994.



 
< Претходни   Следећи >