Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА /СРНА/ - На суђењу бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ /АБиХ/ Ахмету Сејдићу за нечовјечно поступање према српским цивилима на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, свједок Тужилаштва БиХ Хамед Ришљанин рекао је да није имао информацију да становништво села Бучје у општини Горажде представља безбједносну опасност.

Према оптужници, Сејдић је злочин починио у периоду од јула 1992. до фебруара 1993. године и на терет му је стављено да није спријечио или казнио подређена лица у наношењу озљеда и других патњи цивилима и ратним заробљеницима, као и у пљачкању имовине.

Ришљанин, који је почетком рата био командант Територијалне одбране /ТО/ Горажде, рекао је да је присуствовао састанцима Кризног штаба, који је 5. и 6. јула 1992. године донио одлуку о разоружавању цивила Бучја.

На питање Тужилаштва да ли је имао информацију да цивили Бучја представљају безбједносну пријетњу, одговорио је негативно, нагласивши да се и не сјећа да је био напад из правца Бучја.

Након што му је предочен исказ из октобра прошле године, свједок је потврдио да зна да су привођени цивили у Министарство унутрашњих послова, те да су његове ријечи изречене на сједници Кризног штаба да "250 четника из Чајнича иде према Горажду".

Ове наводе свједок је потврдио након што му је одбрана предочила записник са сједнице.

"Нема сумње, то су моје ријечи", рекао је свједок, додавши да не спори да је неко на сједници говорио и да село Бучје нико није успио разоружати и да "држе змију у њедрима".

На тврдње одбране да за одбрамбене снаге представља опасност ако се код становништва налази оружје, свједок је рекао да не може потврдити да је то стварна опасност.

Други свједок Тужилаштва БиХ Емиp Фрашто навео је да је као специјалиста опште медицине радио у Дому здравља у Горажду, те је прегледао и српске цивиле из села Бучје.

"Било је људи којима је требала медицинска помоћ", каже свједок, потврдивши да је међу тим становницима села Бучје било жена, дјеце и старијих особа.

Према његовим ријечима, то је било у јулу или аугусту 1992. године, тада је било рањених и пратилаца за које мисли да су већином били припадници полиције.

"Ране нису биле тешке код грађана, мислим да је било страдалих и с једне и с друге стране. Различито су реаговали. Сви су били уплашени. Нико није био добар, патње и за једне и за друге. Иначе, средина паћеничка за све", рекао је Фрашто.

Он је потврдио да је кроз Дом здравља, који је касније преименован у Ратну болницу, током рата прошло више од 4.500 рањених особа.

Наставак суђења заказан је за 19. септембар.


http://www.srna.rs/novosti/427842/neprecizne-izjave-svjedoka-tuzilastva-.htm