Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Миливоје Иванишевић: Предговором се не броје жртве
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Миливоје Иванишевић: Предговором се не броје жртве Штампај Пошаљи
Петак, 15 јул 2016
Вечерње новости, 14. јул 2016.

На скупу одржаном у Медија центру 6. јула о.г. под називом „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“ објављена је и присутнима подељена публикација КЊИГА МРТВИХ СРБА, СРЕБРЕНИЦА 1992–1995. са потписом на корицама Музеј жртава геноцида и проф. Др Вељко Ђурић Мишина који је, истина неуко, написао и неки свој предговор.

Публикација нема каталогизацију Народне библиотеке Србије, али је назначено да је издавач такође Музеј жртава геноцида, а за издавача се потписао исти Вељко Ђурић Мишина.

Имена 3262 жртава српске националности прикупили су и доставили добровољно током рата мештани чија су села уништена, а рођаци и пријатељи побијени. То је истовремено и резултат вишегодишњег рада Центра за истраживање злочина над српским народом,а од 2008. Института за истраживање српских страдања у 20. веку. Резултати тих истраживања објављени су први пут поводом десет година од нашег повратка у Сребреницу и објављени као специјалан додатак „Вечерњих новости“ и као посебна публикација 2005, 2006. и 2007. године на енглеском језику.

Музеј жртава геноцида и в.д. директор – који се потписује као проф. Др Вељко Ђурић Мишина – нечасно су се представили и понели у овом случају.

Имамо пуно морално и материјално право да у име сарадника који су се у овом часном послу ангажовали искључиво из родољубивих разлога, а не као службеници Музеја за плату, тражимо јавно извињење преко информативних медија.

Морамо напоменути да су се лажни аутори поменуте публикације – иначе добро ситуирани и плаћени службеници за које је Србија дала милионе динара – обратили Народној библиотеци Србије у каталогизацији би видели да је за тачност података гарантовао, такође српски добровољац, Миливоје Иванишевић.


(Штампано издање „Вечерњих новости“, 14.7.2016)




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >