Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 12. АПРИЛА /СРНА/ - На суђењу Едхему Годињаку, Медарису Шарићу и Мирку Бунози за злочине почињене над цивилима и ратним заробљеницима српске националности на подручју Трнова, свједоци Тужилаштва БиХ причали су о нестанцима и убиствима њихових родитеља и рођака.

Свједок Ратко Ивановић рекао је да је чуо да је полицајац Мехо Терзо одговоран за убиства Срба почињена у љето 1993. године у селу Тошићи, међу којима је његов брат.

Ивановић је рекао да му је 2003. године извјесни Милан Баришић из Херцеговине написао писмо, које му је са Илиџе послала извјесна Ћамила. У писму је описано како је Мехо Терзо убица његовог брата Данила, те Марка, Симе и Цвијана Ивановића.

"Мени су муслимани након рата причали исто оно што је стајало у писму – да их је Терзо убио, да је убио и Милоша Влашког и његову супругу у селу Требечај. Нећу рећи ко ми је то рекао", изјавио је Ивановић.

Он је рекао да је за Терзу чуо почетком рата, када су у Трнову убијена три полицајца у патроли.

На увиђај је, како је навео, тада изишао Едхем Годињак и с њим разговарао о томе шта се догодило. Послије је Годињак, према Ивановићу, комуницирао са Терзом токи-вокијем. Након тога, рекао је Ивановић, није чуо ништа о Годињаковој улози у ратним дешавањима.

Обрана оптужених тражила је од Вијећа да се писмо не уврсти међу доказе.

Писмо је, устврдили су, од непознатог пошиљаоца, не постоји адреса с које је послато, а свједок Ивановић није показао оригинал, већ копију. Вијеће је писмо уврстило у спис, али се није очитовало о томе хоће ли га сматрати доказом или не, преноси Бирн.

Ивановић је навео да је чуо да је извјесни Сафет Шемић убио Мијата Ђилита, који је био инвалид, те да су у његовом селу убијена тројица стараца који нису могли бјежати. Додао је да је у селу, пред почетак напада, видио војнике Хрватских одбрамбених снага /ХОС/.

"Имали су маскирне униформе, без ознака. Знао сам да су то били они јер нису наше комшије", закључио је Ивановић.

Свједок Млађенка Лале није никада нашла тијело своје мајке Персе Голијанин, која је отишла у збјег ка Рогоју. Од комшија је сазнала да јој се мајка с другима била склонила у викендицу у селу Широкари.

Рајко Лале, син Анђе Лале, који се успио спасити из викендице, испричао јој је да је објекат запаљен, а тијела ни до данас нису пронађена.

У истој викендици страдала је Стака, мајка Драгана Поповића. Она је с мужем Сретком побјегла из села Тошићи и никада није нађена.

"Оца сам нашао 1993. године, близу наше куће. Био је укопан плитко, под орахом. Уз тијело сам нашао камен, флашу ракије и опанак. Чуо сам да се мој отац објесио. Али ми је касније, када је рађена обдукција, речено да није", рекао је Поповић.

У викендици у Широкарима посљедњи су пут виђени отац и стрина свједока Бошка Голијанина.

"Тијело оца, или макар неке остатке, нисам никада нашао", рекао је свједок.

Свједоку Данилу Трговчевићу у селу Тошићи убијен је отац Јово. Испричао је како је оца у локви крви у кући пронашао рођак Момир Трговчевић, али да због пуцњаве није могао покопати тијело.

Оца су, навео је, сахранила двојица комшија који су били заробљени током борби. Годину дана касније, у кући је свједок нашао трагове крви, остатке косе на плафону и рупе од метака које су, како је рекао, настале рафалном паљбом.

"Не знам ко ми је убио оца. Сви су говорили да то нису урадиле комшије, наводно је била нека хрватска војска", рекао је Трговчевић.

Едхем Годињак, Медарис Шарић и Буноза Мирко оптужени су за злочине почињене над цивилима и ратним заробљеницима српске националности на подручју Трнова. Суди им се за учешће у удруженом злочиначком подухвату с циљем убистава и затварања Срба у селима на подручју Трнова.

Према оптужници, Годињак је био начелник Станице јавне безбједности Трново, Шарић командант Штаба Територијалне одбране, а Буноза командант јединица ХОС-а.

Наставак суђења заказан је за 19. април.


 http://www.srna.rs/novosti/393094/nova-svjedocenja-o-zlocinima-nad-srbima-u-trnovu.htm