Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Политика | Јелена Чалија | понедељак, 28.03.2016.

Идеја Друштва за подизање центра српским жртвама у двадесетом веку је да на једном простору прикупи поименичне спискове жртава из Првог и Другог светског рата, али и новијих сукоба, попут ратова деведесетих година у Хрватској и Босни и Херцеговини

Процене броја српских жртава у ратовима, различитим оружаним сукобима у двадесетом веку толико се разликују да постају погодан терен за расправе које завршавају острашћеним оптужбама. Солидна временска дистанца од чак 75 година од стварања концентрационог логора Јасеновац, на пример, није нас ближе довела истини о броју жртава тог логора на територији НДХ. И даље се на једној страни говори о десетинама хиљадама, а на другој о стотинама хиљада.

Сматрајући да би поименични спискови српских жртава ратова и сукоба у прошлом веку требало да се сакупе, група интелектуалаца из Србије основала је Друштво за подизање центра српским жртвама геноцида у двадесетом веку. Са његовим оснивачима, су академик Василије Крестић, који је председник управног одбора друштва, Александар Матановић, председник скупштине друштва, Владислав Јовановић, Смиља Аврамов, Саво Штрбац, Миливојe Иванишевић, Санда Рашковић Ивић, Живадин Јовановић, Синиша Ковачевић...

Обраћајући се на више државних адреса, и градоначелнику Београда и премијеру Србије Александру Вучићу, чланови друштва навели су да сматрају да би изградња таквог  центра, по угледу на сличне у свету, попут Јад Вашема, допринела очувању сећања на српска страдања. Али и на то да светска јавност боље схвати и призна доприносе српског народа победама савезника у оба светска рата.

Раду Друштва подршку су дали председник републике Томислав Николић и патријарх српски Иринеј. Чланови Друштва од државе су пре око годину и по дана затражили подршку у правном регулисању њихове идеје о „српском Јад Вашему”, као и решавање питања локације где би такав  центар могао бити подигнут. Њихов предлог је да то буде на Ушћу, иза Палате Србија. Како за наш лист објашњава Александар Матановић, још увек чекају да град одреди погодну локацију. Он додаје да намеравају да изградњу  центра или „Куће сећања” како су је још назвали, финансирају од добровољних прилога и напомиње да сви који су се ангажовали око рада Друштва раде волонтерски.

– Идеја да се направи централна институција која ће чувати сећање на све српске жртве у прошлом веку настала је пре три године. Треба имати у виду да ни Јад Вашем није подигнут у Аушвицу, већ у Јерусалиму. Верујемо да је прека потреба да сличан центар, посвећен српским жртвама, буде оформљен у нашој земљи јер нам је истина неопходна, а ње нема. Не се зна пуно о страдањима српског народа, а много има различитих интерпретација и навијања. А само је истина прави пут до помирења – каже Матановић.

Према замисли оснивача Друштва, чувао би сећање на Плаву гробницу и Албанску голготу, затим на стратишта и страдања из Другог светског рата, Јасеновац, Јадовно, глинску цркву, херцеговачко-далматинске јаме, покољ у Крагујевцу и Краљеву, али и на егзодус Срба из Хрватске током акције „Олуја”, као и са Косова. Прикупљао би поименичне спискове жртава из тог дугог раздобља.

– Прикупљено је доста имена страдалих у ратовима деведесетих година прошлог века у Хрватској и Босни и Херцеговини, постоји, , и велика документација са именима и презименима деце која су током Другог светског рата одвођена у логор Јастребарско на територији НДХ. Већ, дакле, има много таквих акта, али је он расут и требало би га објединити на једном простору ии представити јавности, што би били задаци свега– наглашава Матановић.


http://www.politika.rs/scc/clanak/351905/Srpski-Jad-Vasem-ceka-na-lokaciju