Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Грахово
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Дервента Штампај Пошаљи
Недеља, 25 фебруар 2007
Индекс чланака
Дервента
Страна 2
 
 
Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године општина Дервента имала је 56.489 становника настањених у 57 насеља.

Национални састав:

    * Срби - 22.938 (40,60)
    * Хрвати - 21.952 (38,86)
    * Муслимани - 7.086 (12,54)
    * Југословени - 3.348 (5,92)
    * остали - 1.165 (2,08)

Национални састав становништва 1971. године (од укупно: 56.142):   
   
    * Хрвати - 25.228 (44,93)   
    * Срби - 23.124 (41,18)
    * Муслимани - 6.548 (11,66)
    * Југословени - 575 (1,02)
    * остали - 667 (1,21)
 
derventa-grad300x302

Историја
 
О историји Дервенте је остало мало писаних извора. Из турских извора сазнајемо да се на месту данашњег града налазило село Горња Укрина, које је око 1600. године имало две стотине петнаест кућа. Из пописа Босанског санџака 1570. год. видљиво је да је у насељима Горња и Доња Укрина живело православно становништво, спомињу се брат попа Богдана у Горњој Укрини и поп Богдан, настањен у Доњој Укрини.
 

Дрвена црква (брвнара) са звоником и гробљем на брду Ћелар (изнад Стрелишта) подигнута је око 1458. У то време је Дервента припадала зворничкој митрополији (која је била наследник епархије основане у вријеме краља Драгутина), чији је први епископ је био отац Василије.

Према предању, на овом подручју пре доласка Турака постојао је православни манастир са каменом црквом, подигнут као задужбина краља Стефана Драгутина (1282-1314), а кога су Турци око 1458. срушили. Црква је имала облик заокруженог правоугаоника, а олтар је заузимао централно место. Била је украшена иконама из старог манастира кога су Турци срушили. Iyme]u ostalog, u цркви је била и вредна икона Св. Николе коју је сачувао Гавро Степановић када су Турци срушили и ову цркву као одмазду за побуну 1834.

О манастиру који је срушен, сведочи и извјештај првог француског генералног конзула у Травнику, Пјера Давида који га спомиње у Путопису кроз Босну 1807. године, писаним са Сомет де Форес. Познато је и Јеванђеље писано у селу Детлаку на реци Дерави (Укрини) у време подизања манастира.

На месту порушене цркве и манастриа подигнута је обновљена црква Успења Пресвете Богородице која је освјештана на Велику Госпојину 1857, од када се овај дан слави као заветина града Дервенте уз традиционални дервентски вашар. Ову цркву миниранле су и до темеља срушеле муслиманске снаге 4. јуна 1992. године.

Крајем 19. века Дервента је била град са три 3.200 домаћинстава. Прва основна (српска) школа почела је да ради 1864, а градска болница двадесетак година касније.  Изграђен је парни млин, ткачница, штапара, водовод, а кроз Дервенту је прошла и пруга уског колосека која је повезивала Брод и Сарајево.

Пред Први светски рат у Дервенти су отворене гимназија, учитељска и пољопривредна школа. Пред последњи рат од 57.000 становника општине у индустрији текстила, коже и обуће, црне металургије и металопрераде, пољопривредне производње, грађевинарству, графичкој индустрији и другим пратећим делатностима било је 13.500 запослених.

После потписивања Дејтонског споразума општина Дервента је у целини ушла у састав Републике Српске.
 
 
AddThis Social Bookmark Button


 
< Претходни   Следећи >