| Вјечнаја Памјат – пуковник Миленко Аврамовић (1959-2016) |
|
|
|
У неверици, опраштамо се од колеге, саборца и пријатеља пуковника Миленка Аврамовића, оснивача прве школе хуманитарног деминирања и даровитог књижевника посвећеног очувању памћења милићких и свесрпских жртава протеклог рата.
Одласком у пензију посветио се хуманитарном и истраживаком раду, у
оквиру кога и сарадњи са Институтом за истраживање српских страдања у
20. веку. Плод те сарадње је и објављивање његове двојезичне (на српском
и енглеском језику) монографије „Спомен-соба Милићи: страдали 1992–1995 : за крст часни и слободу златну“;
књиге памћења Милићана, 266 суграђана, жртава и бораца који су дали
животе за опстанак Српства у милићком и шире бирачком, маленом делу
Подриња, током Србима наметнутог рата 1992–1995. године.
Током протекле деценије пуковник Миленко Аврамовић је објавио седам антиратних романа базираних на документарном истраживању судбинâ српских бораца и страдањâ цивила у недавним ратовима; међу којима и два допуњена издања романа „Мајка“, књиге-споменика јуначким српским мајкама које су одбрани српске нејачи дале по три и више синова; и вероватно једне од најчитанијих књига у Републици Српској. Како сам каже, инспирацију је добио приликом последњег сусрета са генералом Ратком Младићем у Власеници , после смотре маневарске бригаде, у хотелу Панорама где је Генерал окупио официре обећавши да ће саопштити имена најзаслужнијих за стварање Републике Српске. „Инспирацију за овај роман сам добио тада, у загрљају генерала Младића уз присуство четири мајке, у њиховим сузама и у најболнијој, и у најлепшој, и у најтежој, и не знам како би је назвао, реченици ('Мајке, ја немам више ништа да вам дам, осим мојих суза'), која је у том моменту осликавала судбину, и мајки, и генерала и свих нас, нашао снагу и инспирацију за истраживање и прикупљање материјала. Те сузе, тај загрљај су ме обавезали да даноноћно радим, истражујем прикупљам и на крају напишем роман. Овај антиратни роман, који се састоји из два дела – романескног и документарно-историјског, обухвата 17 историјски истинитих догађаја кроз које аутор води своје јунаке који су изгинули на путу стварања Републике Српске и представља сведочење „христолике драме српског удеса (Н.Бабић)“. Свих седам романа: Одложено венчање; Одложено венчање 2; Мајка; Стена љубави; Љубав у загрљају смрти; Мајка (друго допуњено издање) и Бићу део тебе (2015), као и монографија Спомен-соба Милићи повезани су на трагу балзаковског метода прожимањем просторâ (обе „обале Дрине“, Републике Српске и Србије), ликова, нарави, херојства, трагања, упитаности... и чине својеврсну целину која би се могла насловити: Љубав нас је одржала, како је и сам (несвесно) назвао један од прилога на свом Youtube каналу. Одлазак војника тражи да не пустимо сузу, да памтимо дела, његову срчаност, јунаштво и непоклек. Одлазак књижевника, да сачувамо непрекинуто трајање, онако како је он то овековечио у свом богатом, књижевном и истраживачком раду и даровао Српству. Одлазак пријатеља тражи да га послушамо, онако како је сâм очекивао у завршној речи моногорафије о Милићанима: „Немој ни случајно да плачеш...Погледом пуним захвалности пређи још једном преко ликова тих храбрих људи, прекрсти се и реци: Лака вам српска земља, и нека вам Бог душу прости. Хвала вам за све!“. Када одлази племенит и благородан човек, саборац, нећемо се стидети ако нека суза кане, знамо да ће нам у својој доброти опростити. Нека Господ упокоји свог раба Миленка Аврамовића тамо где праведници почивају, тамо где нема ни боли, ни туге, тамо где је живот вечни. Вјечнаја Памјат! 
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
