Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БИРН 14.11.2012 - Justice report

Током доказног поступка, Оптужба на суђењу Еси Мацићу покушала је доказати да је оптужени учествовао у убиству и премлаћивању заточеника у логорима Челебићи и Мусала у Коњицу, док Одбрана то негира. Судско вијеће ће пресуду изрећи 15. новембра.

Тужилаштво БиХ тврди да су свједоци вјеродостојно описали учешће Есе Мацића у убиствима Шћепе Готовца и Милорада Куљанина у логору Челебићи, и у премлаћивању затвореника, те због тога сматра да оптужени треба бити проглашен кривим.

Ослобађајућу пресуду затражила је Одбрана оптуженог, истакaвши да је Хашки трибунал, у пресуди за злочине почињене у логору Челебићи изреченој 2003. године, закључио да Мацић није крив за убиства. Када су у питању премлаћивања, Одбрана је нагласила и да су свједоци Оптужбе рекли да је оптужени тукао по наређењу, али и када је то радио, био је блажи од других стражара.

Суђење Мацићу за злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника почињен у Коњицу трајало је годину и десет мјесеци, а саслушано је више од 30 свједока.

Први затвореници у логор Челебићи доведени су у априлу 1992. године, одмах након почетка рата у Босни и Херцеговини. Већина затвореника је заробљена током војних операција на Брадини, Доњем Селу и околини. Комплекс у Челебићима, који је састављен од хангара, подземних тунела, гдје је Југословенска народна армија (ЈНА) складиштила течна горива, претворен је у логор.

Хангари "шестица" и "деветка"

Заточеници српске националности су углавном смјештани у хангаре "шестица" и "деветка", гдје су брутално премлаћивани, а неки и убијени.

Бивши заточеник Јанко Глоговац се на суђењу присјетио почетка јуна 1992., када је, како тврди, Мацић позвао Куљанина да изађе испред хангара, а онда у њега испалио рафал.

"Био му је окренут лицем и рафалом му је пуцао у груди, па у врат и лице. Тај призор, када се мозак и лобања распрскавају...", казао је Глоговац.

О овоме је свједочио и Драган Ђорђић, испричавши да је оптужени прво ударио Куљанина у главу и ребра, а затим испалио рафал у њега. "Видио сам да је погођен у врат, лице и груди", рекао је свједок Ђорђић.

У свом свједочењу, оптужени Мацић је казао да му је Куљанин, враћајући се из тоалета, покушао изненада испред хангара отети пушку, којој је метак био у цијеви, након чега је једанпут опалила.

"Он је пао, а ја сам бацио пушку. Био сам у шоку", рекао је оптужени Мацић, истакнувши да је након тога отишао код надређеног Хазима Делића и о свему написао изјаву.

Свједочећи у корист оптуженог, Хазим Делић је казао да се радило о убиству у самоодбрани. Делић, који је у Хашком трибуналу осуђен на 18 година затвора због злочина у логору Челебићи, рекао је да му је убиство Куљанина било стављено на терет по командној одговорности. Међутим, казао је Делић, Хашки трибунал је утврдио да то није било намјерно убиство.

Мацић је испричао да након овог догађаја два дана није долазио у логор, а када се вратио, почео је стражарити на капији.

Куљанинови посмртни остаци пронађени су 1998. године у дворишту православне цркве на Брадини, а прегледом патолога и балистичара утврђено је да је метак узроковао вишеструки пријелом доње вилице.

Стајали као укопани

Мацић је оптужен да је средином јуна 1992. године са непознатим чуварима тукао Шћепу Готовца, који је због тога преминуо.

Свједок Бранко Шиниковић је казао да су у хангару Готовца почели тући Хазим Делић, Есад Ланџо, оптужени Мацић и други стражари. Шиниковић је рекао да су њему и још једном заробљенику наредили да Готовца изнесу вани.

"Иста екипа га је наставила ударати, али без Делића. Тукли су га док није престао давати знаке живота", казао је Шиниковић, појаснивши да су он и тај други заробљеник само стајали као укопани.

Патолог Жељко Каран је утврдио да је Готовцу сломљена кључна кост и преломљено више ребара.

Оптужени Мацић тврди да је за Готовца први пут чуо када му је прочитана оптужница.

Есад Ланџо, бивши стражар у логору Челебићи, осуђен је 2003. у Хашком трибуналу на 15 година затвора због злочина у том логору.

Неколико бивших заточеника из логора Челебићи описало је како су средином аугуста 1992. године брутално претучени. Велибор Мркајић је на суђењу рекао да је сто посто сигуран да је батине добио од оптуженог.

У изјави коју је дао 2010. године током истраге у Тужилаштву БиХ, Мркајић није био сигуран у вези с учешћем оптуженог у тучи, што је образложио тиме да се касније свега присјетио.

Ранко Жужа је такођер говорио о масовном премлаћивању заробљеника, те навео да га је оптужени ударао ногама у бубреге. То што у истрази није говорио да је био претучен, свједок је објаснио тиме да је тада опћенито говорио о страдању српског народа у Брадини.

Миле Куљанин је испричао да је премлаћивање било по Делићевој наредби, те да су Мацићеви ударци били блажи у односу на друге.

Мацић је оптужен и за злостављање заробљеника у дворани Мусала, гдје је стражарио након одласка из логора Челебићи. Оптужени тврди да је у Мусалу пребачен у другој половини јуна 1992. године.

Ново Мојевић је на суђењу казао да му је у марту 1993. године оптужени Мацић поломио шест зуба у горњој вилици.

"Био сам у свлачионици када је ушао Мацић и опсовао ми мајку, а затим ме ударио пушком у уста и поломио зубе", рекао је Мојевић, не могавши препознати оптуженог у судници.

У изјави коју је дао током истраге, свједок Мојевић је навео да се то премлаћивање догодило у школи у селу Парсовићи код Коњица, гдје је, прије доласка у Мусалу, био затворен два мјесеца. Упитан за разлике између изјаве и свједочења, свједок је то приписао својој грешци.

Више свједока Одбране који су били стражари у дворани, навело је да заробљеници нису малтретирани. Сенадин Туцаковић, некадашњи командир обезбјеђења тог објеката, рекао је да никада није добио притужбе да је Мојевић малтретиран.

Суђење Мацићу је почело у јануару прошле године и то је пред Судом БиХ први процес за злочине почињене у логорима Челебићи и Мусала. Мацић се током цијелог суђења бранио са слободе.


http://www.e-novine.com/drustvo/74448-Suenje-zloine-logorima-elebii-Musala.html