Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Одбрана државности и имена
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Одбрана државности и имена Штампај Пошаљи
Петак, 08 јануар 2016
Академик Василије Крестић наводи да свака држава има дан државности, па се управо зато Републици Српској оспорава да је држава

Приредила: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 8. ЈАНУАРА /СРНА/ - Поводом Дана Републике Српске, српски академици оцјењују да Срби, као и други народи, имају право да бране стечену државност и име, те да то никога не угрожава.


Академик Миро Вуксановић истиче за Срну да је Република Српска настала као резултат жеље да Срби имају права као и други народи, да чувају своје име и свој језик, да имају установе културе, просвјете, науке и умјетности и да слободно стварају, мисле и говоре.

"То је нормална појава у савременом свету. Ко год говори другачије - није добронамеран. Не може нико узимати од некога оно што није његово. Срби имају обавезу да буду Срби и да бране стечену државност", наглашава академик Вуксановић за Срну.

Он оцјењује да је Дан Републике Српске "прилика вишег реда и значаја да се таква обавеза испуњава" те да то никога не угрожава, па зато не би требало ни други да угрожавају српска права.

Академик Василије Крестић наводи да свака држава има дан државности, па се управо зато Републици Српској оспорава да је држава.

"Зато што беже од тога да признају да је држава - зато су и дигли толику галаму. Дан Републике је један од атрибута државности и због тога Република Српска и инсистира на томе, а они који су против ње устају против тога.

Као што постоје симболи застава и грб, тако је у том контексту и Дан државности", појашњава академик Крестић за Срну.

Управо због тога је, сматра Крестић, битно да се обиљежава Дан државности Републике Српске, јер Република Српска јесте један вид државе.

Академик Матија Бећковић наводи за Срну да Свети Стефан пада на трећи дан Божића и да онај ко забрањује да се слави Свети Стефан - забрањује да се слави и Божић.

"То није било забрањено ни у најнеславнијим временима. То је слава од када Срби постоје, а са историјске стране то је била слава Немањићке Србије и дедовине Светог Саве", истиче он.

Академик Бећковић наводи да се "слава славила и у ропству, а камоли да неће у слободи".

"Од прославе се очекује да се веселимо и радујемо, јер онако како се веселимо и тугујемо на земљи, тако се и свети Стефан радује и тугује на небу", закључује Бећковић.


http://www.srna.rs/novosti/366589/odbrana-drzavnosti-i-imena-.htm




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >