| Александар Матановић: Или да градимо Српски меморијал, или да садимо врбе |
|
|
| Петак, 04 децембар 2015 | ||
|
Сведок 17. новембар / 3. децембар
Зашто градимо Меморијални центар српским жртвама геноцида у XX веку? Да одужимо дуг. Дуг према онима чији су животи угашени само зато што су Срби. Да отворимо пут истини. Истина може да донесе помирење, сарадњу народима некада заједничке државе. Јад Вашем није угрозио односе између Израела и Немачке, Јад Вашем постао је препрека антисемитизму ма где био, Јад Вашем није подигнут ни у Аушвицу, ни у Немачкој већ у Јерусалиму, а споменик Камени цвет у Јасеновцу налази се у другој држави. Смишљен да потсећа и опомиње изневерио је очекивања.
Плански маргинализован, скрајнут, одвојен од очију света, а у сенци Каменог цвета остало је скривено свирепо усташко сатирање српског народа. Скривено и скривано од света и светлости: Градишка стара, Доња градина, Јадовно, Јастребарско, Паг, Керестинец, Сисак, Госпић, Ђаково, Лепоглава, Ливно, црква у Глини, Пребиловци, Пркос, Бајића јаме, Вељун...
И док је о концентрационим логорима насталим током Другог светског рата објављено стотине књига и филмова , о Јасеновцу , који но броју убијених једва да заостаје за Аушвицом, а по ужасима који су се у њему збивали и надмашује га, у свету се мало зна, а о Јастребарском и о цркви у Глини ни мало. Нож и маљ, спаљивање живих људи, бацање хиљаде жена, деце, одраслих у јаме одакле су данима допирали крици и запомагања. Опростити?! Заборавити?! Како?! А са друге стране порицање, заташкавање, смањивање броја жртава, стављање у исту раван Јасеновац и Јадовно са Блајбергом... ! Ни стида, ни кајања, никога да клекне и затражи опроштај. А кад је прошло пола века, упркос још незацељеним ранама, Бљесак, Олуја, митраљирање избегличких колона, проглашавање жртава за кривце, страдање недужних постаје национални празник. Ишчезли су спокој и нада да четрдесетпрве неће бити никад више. Оживео је усташки завет: Србе о врбе. Због тога градимо Српски меморијал. Да бисмо истином отежали повратак авета прошлости, да бисмо се истином супроставили прекрајању историје, да бисмо истином помогли будућим поколењима, не само српског народа, да избегну прогоне и нож. Сада је пред овом генерацијом српског народа избор: или да градимо Српски меморијал, или да садимо врбе. Александар Матановић http://www.svedok.rs/index.asp?show=100805 |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
