Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Д. ВУЈИЧИЋ | 29. октобар 2015. 

Један од најближих сарадника Душана Дуњића, за "Новости". Све наше анализе већ доказане пред судовима. Патолог говорио да је здрав и није се жалио

ЗВАНИЧНА истина о узроцима смрти нашег професора Душана Дуњића може бити саопштена за тридесетак дана. Толико је потребено да се ураде све анализе и напише ваљан обдукциони извештај. Вести које стижу из хашког суда, да је професор умро природном смрћу, треба узимати са резервом - каже за "Новости" један од најближих сарадника преминулог српског патолога у Хагу, који је из безбедносних разлога желео да остане анониман.

Реч је о човеку који је са Дуњићем урадио српски патолошки изештај о жртвама пронађеним у масовним гробницама око Сребренице и који тврди да је професор био здрав, да се никада није жалио да му нешто недостаје.

Саговорник "Новости", доктор из Београда, радио је са професором Дуњићем од 2008. године. Патолог га је ангажовао као свршеног доктора да помогне око вештачења 3.568 есхумираних у гробницама око Сребренице у случају Поповић-Беара. Посао је до краја обављен, а млади сарадник је у ствари урадио његов највећи део. Професор је био контролор и старији експерт.

Како каже наш саговорник, Дуњићеви и његови патолошки извештаји "тестирани" су прво пред судовима БиХ у три случаја против Срба око Сребренице и супротна страна је морала да "положи оружје" када је реч о тези о хиљадама мртвих муслиманских бораца.

Овај млади стручњак у међувремену је стекао и "хашку лиценцу" те је био саветник у три досадашња случаја за Сребреницу у холандској престоници. Тврди: предвиђено Дуњићево сведочење забило би последњи ексер у ковчег "хашке форензике"!

- Грешка српских тимова одбране хашких осуђеника раније била јер су ангажовани патолози долазили на суд и сведочили такозваном Рендом методом - објашњава доктор. - То значи, узимали би по десетак случајева из сваке гробнице и образлагали су узроке смрти, доказујући да су они различити. Од метка до гранате... Такво сведочење, при доношењу пресуде хашки суд је игнорисао "под сумњом" да су наши патолози бирали само случајеве који иду у прилог њиховој тези. Онда смо ми прегледали баш сваки запис, сваку ставку, што је материјал од десетине хиљада страна.

Како даље прича доктор, од 3.568 обдукционих записника којима располаже Хаг, 1.583 садржи тек по неколико костију и на основу њих се не може ништа тврдити. Тезу оптужнице о масовним стрељањима подупиру 442 случаја пронађених посмртних остатака јер су код тих људи руке биле везане или су имали повез преко очију. Сви други случајеви са форензичког становишта говоре о смрти као последицама борби. Јер, не може се рећи да је неко стрељан ако су установљене повреде од метака у пределу ногу....

На крају, млади доктор подвлачи да ће нови експерт који се појави у суду имати релативно лак посао. Каже да зна и ко ће преузети случај и радује се јер ће сарађивати са великим ауторитетом.

БЕСКРАЈНИ ЗАПИСНИЦИ

У ХАШКОМ трибуналу вероватно нису веровали да ће ико са српске стране да се одлучи на тако обиман посао да провери записник о свакој кости извађеној из више масовних гобница. И физички прочитати, то је огроман посао, а камоли извући закључке за сваки случај.

- Управо то смо урадили - наставља наш саговорник и показује један од извештаја на 15 страна.

У њему стоје десетине рубрика од података о самим остацима, преко описа одеће и повреда, описа сваког пројектила који је нађен, до тога да ли је неко имао шибицу или перорез. Српски патолози су проверили сваки пројектил, доносећи закључке и о оруђу или оружју из којег је испаљен и како је смрт могла наступити.

ПРИЗНАЛИ ПРИСТРАСНОСТ

У СТРУЧНОМ часопису "Медицина, наука и закон" из 2006. 25 хашких патолога је пристало на анонимну анкету која је показала да су неки од њих били припадници организација "за људска права" које нису неутралне у сукобима. Тројица су отворено рекла да су били изложени притисцима управо од тих организација и НВО за "људска права".

Откривено је да хашки суд није плаћао све патологе већ су неки плаћани са различитих адреса. Тројица су била свесна да се копају само гробнице у којима су муслимани, али не и Срби, мада су знали где се налазе.

Забележена је дотад невиђена пракса у светским судовима да патолози лично не бране свој рад на суђењу него брани само шеф тима. То је у потпуној супротности са традицијом струке која налаже да је одговорност појединачног форензичког научника лична, а не корпоративна.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:574104-Profesorova-smrt-nije-nas-uplasila