Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Случај »Тузланска колона« распарчан и пребачен у Тузлу
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Случај »Тузланска колона« распарчан и пребачен у Тузлу Штампај Пошаљи
Понедељак, 14 септембар 2015
14.09.2015 16:07 | Горан Маунага
Сарајево - Тужилаштво БиХ никада се није изјаснило о приговору који је због обустављања истраге у случају "Тузланска колона" уложио МУП РС, а умјесто тога је распарчан у више предмета и прослијеђен на поступање Кантоналном тужилаштву у Тузли.


Истрага о нападу на колону ЈНА на Брчанској малти у Тузли послије дугогодишњег одуговлачења обустављена је у децембру 2009. године. МУП РС је, незадовољан том одлуком, одмах уложио приговор тврдећи да су достављени обимни и јаки докази у вези са почињеним ратним злочинима у том случају. Тужилаштво је, међутим, годинама остало нијемо на приговор.

Саговорник "Гласа Српске" близак Тужилаштву БиХ каже да је приговор МУП-а РС морао да буде размотрен и донесена одлука да ли је он оправдан или не.

- Умјесто тога предмет "Тузланска колона" је распарчан и тако прослијеђен Кантоналном тужилаштву у Тузли. Тај предмет више није препознатљив јер је раздвојен на више случајева. Питам се који је предмет у надлежности Тужилаштва БиХ ако није овај и како је могуће да најприје буде обустављена истрага, а затим исти случај распарчан и достављен нижем тужилаштву - истакао је саговорник "Гласа Српске".

Додаје да је Тужилаштво БиХ било обавезно да изврши провјере и поново отвори истрагу у том предмету након што им је у децембру 2013. године Центар јавне безбједности Бијељина доставио нове доказе и поднио допуну извјештаја за почињене ратне злочине против Мехе Бајрића званог Меша, Фикрета Ибрахимовића и Едина Салчиновића.

Бајрић је био ратни начелник Службе унутрашњих послова Тузла и командант тузланског Оперативног штаба Службе јавне безбједности, Ибрахимовић је био управник Окружног војног затвора у Тузли, а Салчиновић припадник резервног састава милиције.

- Ради се о допуни извјештаја МУП-а РС који је поднесен 18. јула 2005. године. Ту је било више него довољно нових доказа да поново буде отворена обустављена истрага у предмету "Тузланска колона". Ни то, међутим, није урађено иако то правила налажу, као што није обављен ни поступак на основу приговора МУП-а РС на обустављање истраге у том предмету - каже наш саговорник.

Портпарол Кантоналног тужилаштва у Тузли Адмир Арнаутовић, иако није желио да се конкретно изјасни, индиректно је потврдио да је распарчан предмет "Тузланска колона".

- Мислим да се предмет "Тузланска колона", као такав, не налази код нас. У том предмету ријеч је о командној одговорности за почињене ратне злочине, а истрагу тог нивоа треба да води Тужилаштво БиХ - каже Арнаутовић.

Из Тужилаштва БиХ нису одговорили на питања у вези са судбином предмета "Тузланска колона".

Бивши руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен обуставио је у децембру 2009. године истрагу у случају "Тузланска колона" у којем је био осумњичен тадашњи паравојно-полицијски и политички врх у Тузли. Занимљиво је да је Швендимен ту одлуку донио посљедњег радног дана који је провео у Тужилаштву БиХ.

Њему нису били довољни докази да је 15. маја 1992. године током мирног повлачења колоне ЈНА у нападу убијено 59, а рањена 44 војника, међу којима су били и регрути из БиХ. У допуни извјештаја о почињеним ратним злочинима МУП РС је доставио генералије за сваку жртву са подацима о броју идентификованих (25), изводима из матичне књиге умрлих (50), те подацима из евиденције Међународног комитета Црвеног крста и базе Међународне комисије за нестала лица о несталим особама.

Колону су из засједе напале муслиманске снаге. Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Први напад је трајао пола сата, а затим је услиједило појединачно убијање рањених и преживјелих војника. Напад је директно преносила локална телевизија "ФС 3".

Због неподизања оптужнице у БиХ за злочине над војницима ЈНА процесуиран је само ратни шеф полиције у Тузли Илија Јуришић којег је оптужило правосуђе у Србији. Одјељење за ратне злочине Специјалног суда у Београду осудило је Јуришића у децембру 2013. године на 12 година затвора због напада, али тај случај још није окончан правоснажном пресудом.
Случај "Добровољачка"

Тужилаштво БиХ није размотрило ни приговор на одлуку о обустављању истраге у случају "Добровољачка" поднесен 2012. године. Истрагу је у јануару 2012. године обуставио међународни тужилац Џуд Романо против 14 лица, међу којима су били Ејуп Ганић, Заим Бацковић и Јован Дивјак.

Колона ЈНА нападнута је током договореног мирног повлачења у Добровољачкој улици у Сарајеву. У нападу на колону и Дом ЈНА и касарне у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године припадници "Зелених беретки" и "Патриотске лиге" убили су 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.


+++++

* Током мирног повлачења колоне ЈНА у нападу на Брчанској малти 15. маја 1992. године убијено 59, а рањена 44 војника

* Истрага о нападу на колону ЈНА послије дугогодишњег одуговлачења обустављена у децембру 2009. године

* МУП РС одмах поднио приговор, али он никада није размотрен

* МУП РС у децембру 2013. године поднио допуну извјештаја о почињеним ратним злочинима, али без обзира на обавезу Тужилаштво БиХ није размотрило нове доказе и поново отворило истрагу


http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Slucaj-Tuzlanska-kolona-rasparcan-i-prebacen-u-Tuzlu/193016.html






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >