| Око 60 заробљених Срба у рукама муџахедина |
|
|
| Среда, 02 септембар 2015 | |
|
Јединице "Ел муџахида" су имале велику подршку и углед код локалног муслиманског становништва, о чему постоје и снимци са скупова на којима су се окупљенима обраћала локална вјерска лица, као и представници општина Завидовићи, Маглај и други
ДОБОЈ, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Током повлачења српске војске из Возуће у близини коте Ђурића вис 11. септембра, припадници Трећег корпуса такозване Армије БиХ заробили су око 60 цивила и војника, рекао је Срни командант Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Зоран Благојевић. "Њих је заробила Друга чета Петог батаљона 328. бригаде, којом је командовао Фуад Зилкић, потчињен команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину", наводи Благојевић. На лицу мјеста су ликвидирани отац и син Саво и Живинко Тодоровић из села Пашалићи, а остали су се, према извјештају муслиманског команданта Фуада Зилкића, предали одреду "Ел муџахид", наводи Благојевић. Он истиче да су јединице "Ел муџахида" имале велике подршку и углед код локалног муслиманског становништва, о чему постоје и снимци са скупова на којима су се окупљенима обраћала локална вјерска лица, као и представници општина Завидовићи, Маглај и други.
Благојевић је подсјетио да се, према прикупљеним подацима, тачно знало да ће 10. септембра 1995. године, након отварања и читања исламске свете књиге, у раним јутарњим часовима почети офанзива 23.000 војника на Возућу, коју је бранило 1.176 припадника Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде потпомогнуте србачким, крајишким и другим јединицама, међу којима су били и рањени, без адекватног наоружања, муниције и опреме.
Благојевић период пред почетак офанзиве 10. септембра описује као врло мучан. "Нема рова у дужини зоне одговорности од 30 километара који није извиђан и нападнут. Ми смо били прикључени на њихову `тврду` везу. Тачно смо знали распоред њихових јединица, камп одреда `Ел муџахид`, сједишта командних центара Трећег корпуса Сакиба Махмуљина, као и Другог корпуса Сеада Делића, са распоредима артиљерије и снага", истиче Благојевић. Он наводи да се одустало од плана да се превентивно диверзантски дјелује на камп "Ел муџахида" у Каменици, за који је навео да је мудро изабран јер су изохипсе биле такве да се артиљеријом не може дејствовати по њима. "Сви разговори су били снимани, а преводилац је накнадно преводио разговоре, тако да се знао њихов смјештај, састав јединице и директна повезаност са Трећим корпусом Сакиба Махмуљина и Шефика Џаферовића", истиче Благојевић. Он подсјећа да је пред сам напад од Оперативне групе Добој захтијевао појачање и материјално-техничка средства да би офанзива била осујећена. "Одговор је био очајан - `Не знам шта хоћете`, са захтјевом да борбе буду настављене без повлачења", истиче Благојевић. Благојевић се присјећа како је 10. септембра око 6.00 часова издао посљедње инструкције да би већ у 6.10 часова била прекинута комуникација са србачком бригадом, која је бранила веома важну путну комуникацију према Добоју. Из правца Тузле кренуо је Други корпус такозване Армије БиХ, на чијем челу је био генерал Сеад Делић са око 9.000 војника. У саставу тог корпуса су дјеловале 21, 22. и 25. дивизија, те 224. и 225. бригада и друге јединице. Из правца Зенице кренуо је Трећи корпус такозване Армије БиХ, под командом бригадног генерала Сакиба Махмуљина, који је напао са око 14.000 војника. У саставу корпуса су биле 375. тешањска ослободилачка, 7. муслиманска бригада, 327. и 328. бригада, Специјални одред полиције, 35. дивизија којом је командовао Рефик Лендо, као и одред "Ел муџахид" којим су командовали Абу Хамза, Абу Мали, Али Хамад и друге јединице. Нападу су се прикључиле и НАТО снаге за брзе интервенције, као и пакистански контингент међународних мировних снага, којима је Сеад Делић захвалио за артиљеријску подршку током офанзиве, за шта, према Благојевићу, постоје писани документи. Благојевић издаје наредбу о евакуацији преосталог цивилног становништва, након чега добија телеграм команданта Оперативне групе Добој Владимира Арсића у коме издаје наредбу о забрани прегруписавања јединица и о одбрани територије по сваку цијену. Он се одлучује на прегруписавање са лијеве на десну обале Криваје, након што је одред "Ел муџахид" успио извршити продор одбране на дијелу србачког батаљона у мјесту Паљеник. Једна јединица Четврте озренске успијева одбити напад маневарске јединице у саставу Трећег корпуса под директном командом Махмуљина, док о стању осталих нема информација. Благојевић наводи да је центар Возуће напуштен око 13.00 часова, у ситуацији када су једнице расуте и остале без комуникације, а "брат остављао брата". Физички спој два корпуса такозване Армије БиХ остварен је у рејону Прокопа у 16.16 часова, чиме је територија Возуће потпуно одсјечена. Српске јединице су у повлачењу успјеле направити пробој на коти Ђурића вис, која је послужила као коридор за извлачење преосталих цивила и војника. Кота је брањена до јутарњих часова 11. септембра, када је напуштена због ризика од опкољавања и онемогућаног функционисања система везе усљед муслиманских јединица, које су упадале у фреквенцију и шириле дезинформације. У послијеподневним часовима линија се консолидовала на подручју Тумара, а на постројавању је било свега 600 српских бораца. Благојевић наводи да су поједине јединице и становништво из опкољеног подручја излазили и након мјесец дана. Дијелови 14. крајичке бригаде залутали су према Олову, гдје су на потезу Олова и Вареша заробљени. Септембарска муслиманска офанзива, наводи Благојевић, позивајући се на расположиве податке и документе, није имала елементе хуманости према српским цивилима и заробљеницима. /наставиће се/ Пише: Александар ЛУКИЋ http://www.srna.rs/novosti/332439/oko-60-zarobljenih-srba-u-rukama-mudzahedina.htm |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
