Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Вечнаја памјат arrow Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић Штампај Пошаљи
Субота, 29 август 2015
Акдемик проф. др Милорад Екмечић
После краће болести у Београду преминуо је,  један од најумнијих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић.

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).

Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.

У мају 1992. ухапшен је од стране муслиманских „Зелених беретки“ заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.

За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Дописни члан је и Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.

Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић одликовао га је 1. новембра 2010. године Орденом части са златним зрацима.Добитник је Кочићеве награде 2004. децембра 2011. добио је Орден Светог Саве.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.


Извор: Слободна Херцеговина



http://slobodnahercegovina.com/odlazak-jednog-od-najumnijih-srba-u-beogradu-preminuo-dr-milorad-ekmecic/






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >