Институт за истраживање српских страдања у XX веку

- Оригиналан текст Би-Би-Си-а можете прочитати на страницама на енглеском језику

ЛОНДОН, 2. ЈУЛА /СРНА/ - "Исламска држава" покушава да покрене "нови фронт за Калифат" на Балкану и многи брину због тога што је БиХ и даље слаба и фрагментована, двије деценије послије рата, наводи британски Би-Би-Си.

Би-Би-Си оцјењује да је формирање одреда "Ел муџахедин" 1992. године у централном дијелу БиХ "остала инспирација за људе до данас" и може да помогне да се објасни зашто ова земља има више бораца у Сирији и Ираку у односу на своју популацију од већине земаља у Европи.

У тексту насловљеном "Да ли је БиХ колијевка модерног џихадизма?" подсјећа се да је поменути батаљон формиран углавном од арапских добровољаца, те наводи да је данас динамика џихада преокренута, па су Бошњаци ти који путују у арапске земље.

"У току је рат између Запада и ислама. БиХ је дала тај наратив савременом џихадистичком покрету. То је његова колијевка", изјавио је Ајмен Дин, који се као млади саудијски добровољац борио у централном дијелу БиХ 1994. године.

Он је рекао да су Запад и салафисти били на истој страни рата у Авганистану против Совјетског Савеза током осамдесетих година прошлог вијека, али да су постали непријатељи у БиХ.

У тексту се наводи да је група од неколико десетина милитаната из 1992. године почетком 1993. године нарасла на неколико стотина, а да је њихова борба од заштите муслимана прерасла у тространи сукоб са Хрватима и Србима, као и активнији прогон "невјерника".

Послије масакра који су хрватске снаге извршиле над око 120 Бошњака у Ахмићима у априлу 1993. године, одред "Ел муџахедин" учествовао је у бројним осветама, укључујући напад на самостан Гуча Гора два мјесеца касније. Протјерано је око 200 Хрвата, а манастир и данас има трагове скрнављења.

Британске трупе сукобљавале су се са одредом "Ел муџахедин" у Гучи Гори и на другим мјестима у љето 1993. године, што су били први пуцњи те армије на џихадизам, наводи Би-Би-Си.

Воган Кент-Пејн, командант британске чете која је учествовала у тим борбама, рекао је да су страни борци били "далеко агресивнији" од локалних и да су често пуцали на возила УН.

У Травнику су странци допринијели протјеривању неколико хиљада људи и покушали да уведу шеријат за оне који су остали. Учествовали су и у отмицама локалних хришћана, а Драгану Поповићу су одсјекли главу, док су остале заробљенике приморали да пољубе одрубљену главу, наводи се у тексту.

"Случај Поповић` завршио је на суду, па су чињенице добро утврђене. Али одред `Ел муџахедин` осумњичен је и за многе друге случајеве, укључујући отмицу и убиства хуманитарних радника и погубљење 20 хрватских заробљеника", наводи Би-Би-Си.

У тексту се оцјењује да "странци никада нису чинили више од једног процента борбених трупа које су биле на располагању властима у Сарајеву".

Власти у Сарајеву су до љета 1993. године почеле да схватају негативан утицај ових џихадиста на њихов имиџ "мултиетничности и секуларне републике", па су ставиле одред "Ел муџахедин" под команду Трећег корпуса Армије БиХ, чија је команда била у Зеници.

Тадашњи командант Трећег корпуса генерал Енвер Хаџихасановић написао је у тајној поруци војним командантима 1993. године: "Мислим да иза муџахедина стоје политичари високог ранга и вјерске вође".

Он је додао да ови борци "уопште нису помогли Босни" и да су јој "напротив, одмогли".

Би-Би-Си наводи да је било појединих лидера, укључујући Алију Изетбеговића, који су пожељели добродошлицу страним борцима, дјелимично да би задовољили арапске донаторе.

Послије потписивања Дејтонског споразума и завршетка рата, сви страни борци морали су да оду 1996. године.

Ајмен Дин каже да су емоције биле јаке и да су људи у бази муџахедина викали и плакали "јер су се сви надали да ће умријети као мученици, а сада им је та шанса одузета".

Стотине муџахедина отишло је из БиХ У Чеченију, Пакистан и Авганистан, а из те "школе" потекла су и двојица нападача на САД 11. септембра 2001. године и бројни други кадрови Ал каиде.

Више од 300 странаца остало је у БиХ, а неколико десетина Арапа страховало је да се врате у своје земље. Они су успјели да остану пошто су упознали домаће жене и узели држављанство БиХ.

Данас постоје наводи да Странка демократске акције /СДА/ не води довољно оштру политику према страним борцима. Само, сада су стотине Бошњака одлучиле да се боре у Ираку и Сирији, наводи Би-Би-Си.

Постоји "непослушност међу радикалнијим елементима СДА" у вези са осудом оних који иду у борбе на Блиском истоку, рекао је један дипломата у Сарајеву.

Критичари кажу да су власти у Сарајеву годинама игнорисале арапске муџахедине који су остали у БиХ и наставили да агитују, што је довело до појаве неколико заједница са домаћим салафистима.

Међу онима који повезују догађаје из дведесетих са данашњим је Фикрет Хаџић, који је оптужен да се борио на страни "Исламске државе" у Сирији.

Он се придружио одреду "ЕЛ муџахедин" 1994. године. Годинама послије рата радио је као возач и механичар, а онда је одлучио да треба да се бори против "Асадовог шиитсог режима" у Сирији.

Он је рекао Би-Би-Сију да није био члан "Исламске државе" и одбацио њене методе. Хаџић је додао да се прије повратка из Сирије прошле године срео са члановима ове организације из БиХ који су се појавили на видео снимку ове организаицје у јуну.

Међу осталим Бошњацима из те јединице су лидер важне салафистичке џамије у Сарајеву, Билал Боснић, који је у притвору и чека суђење по оптужби за регрутовање бораца за "Исламску државу".


http://www.srna.rs/novosti/318212/bih-kolijevka-modernog-dzihadizma.htm