Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал arrow Кад правосуђе отворено штити убице [IV]
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Кад правосуђе отворено штити убице [IV] Штампај Пошаљи
Петак, 22 мај 2015
Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ


САРАЈЕВО, 1. МАЈА /СРНА/ - Због свих пропуста и опструкција у истрази масовних напада и убистава припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву, адвокат Милан Романић поднио је кривичну пријаву против главног тужиоца Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача.

Романић, пуномоћник породица убијених припадника ЈНА Здравка Томовић и Обрада Гвозденовић, појаснио је за Срну да је још 25. и 26. јануара 2012. године поднио приговор Канцеларији главног Тужилаштва БиХ, поводом Обавјештења Тужилаштва БиХ од 23. јануара 2012. године да се истрага у предмету "Добровољачка" - обуставља.

"У вријеме подношења приговора, вршилац дужности главног тужиоца БиХ била је Јадранка Локмић-Мисирача, која тада, као и Салиховић касније, нису предузели ништа да се приговори породица Томовић и Гвозденовић ријеше за вријеме њихових мандата, а што је у супротности са начелом легалитета кривичног гоњења", истиче Романић.


У међувремену, породице Томовић и Гвозденовић са Хан Пијеска су посредством Романића доставили Тужилаштву БиХ податке о свједоцима-очевицима злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву, са адресама и бројевима телефона, а поднијеле су и четири ургенције за рјешавање ових приговора.

Романић наглашава да је почетком ове године Високом судском и тужилачком савјету /ВСТС/ БиХ - Канцеларији дисциплинског тужиоца поднесена и дисциплинска пријава против Салиховића, због прекршаја из Закона о ВСТС БиХ, али без резултата.

"Од подношења приговора на Обавјештење Тужилаштва БиХ о обустави истраге у предмету `Добровољачка` до данас, прошло су три године и три мјесеца, а једина информација добијена од пријављеног главног тужиоца је информација о формирању тима који ради на рјешавању ових приговора?!

Породице Томовић и Гвозденовић сматрају да је овакво непрофесионално понашање Салиховића и његове претходнице Локмић-Мисираче недопустиво", каже Романић.

Он напомиње да породице Томовић и Гвозденовић сматрају да су се у радњама, односно овако пасивном понашању челника Тужилаштва БиХ, стекла сва обиљежја кривичног дјела непријављивање кривичног дјела или учиниоца, односно сва обиљежја кривичног дјела несавјестан рад у служби.

"Та службена лица дужна су да предузимају одређене радње лакшег вођења кривичног поступка, нарочито у случајевима кад је познат починилац кривичног дјела, као што су у овом случају Ејуп Ганић, Јован Дивјак и други, кад се према Кривичном закону БиХ за исто дјело може изрећи казна дуготрајног затвора", објашњава познати бањалучки адвокат.

С друге стране, истиче Романић, Салиховић и Локмић-Мисирача су пропуштањем дужног надзора и кршењем одредаба Закона о кривичном поступку БиХ о трајању истраге и случајевима кад се иста може продужити, очигледно несавјесно поступали у вршењу своје дужности.

Усљед тога су тешко повријеђена права другога, породица погинулих војника у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992, међу њима породице Томовић и Гвозденовић, јер те породице нису доживјеле сатисфакцију да одговорни буду процесуирани и кажњени за погибију њихових блиских рођака.

Самим тим оштећене породице не могу остварити своја права на имовинску одштету, нематеријалну и материјалну.

Оштећене породице Томовић и Гвозденовић у више наврата су, о чему је Срна већ писала, указивале на неке од бројних пропуста Тужилаштва БиХ.

Иако је кривична пријава у овом предмету поднесена још 29. маја 1996. године, а допуњена 27. априла 2005. године, истрага је отворена тек 2. октобра 2006. године?!

Током истраге оштећене Богдана Томовић и Гордана Гвозденовић никада нису испитане од Тужилаштва БиХ, нити од других истражних органа, односно органа гоњења, иако су све вријеме биле доступне на својим кућним адресама, познатим Тужилаштву БиХ.

Романић истиче да нису испитане ни друге породице погинулих војника и официра, као ни мајка погинулог поручника Нидхата Кастратија, која живу у Пожаревцу, нити рањени официри и војници тадашње ЈНА, као на примјер рањени бивши генерал ЈНА Енес Тасо, рањењи пуковник ЈНА Јосип Ивановић, рањени војник Драган Лазукић...

Нису испитани ни тада рањени водник Драган Матић, брат погинулог војника Младена Николића - Љупко Николић, водник ЈНА Аћимовић, а нису испитани ни бројни свједоци, страни и домаћи новинари који су очевици напада припадника "Зелених беретки" и "Патриотске лиге" на Дом Армије 2. маја 1992. године...

Исте формације су напале и санитетско возило ЈНА које се кретало преко Скендерије тог истог дана.

Сва ова лица живе на адресама у Србији, познатим и адвокату Романићу и Тужилаштву БиХ, а познати су и њихови бројеви телефона. Романић додаје да су му се многи од њих и јавили у вези са застојем у истрази о злочину у Добровољачкој.

Докази о злочинима у Сарајеву, на Скендерији, 2. маја 1992. године, као и докази о догађањима у Добровољачкој улици, 3. маја, те докази о одговорним лицима, налазе се и на снимцима страних и домаћих телевизија, а те снимке посједује и Тужилаштво БиХ.

"Оштећене породице сматрају да су Тужилаштво БиХ и пријављени тужиоци под великим политичким притисцима, да намјерно чекају да овај случај падне у заборав, односно да чекају да нестану бројни материјални докази, а свједоци и осумњичени умру да би се на тај начин окончао овај предмет", упозорава Романић.

Овакво понашање пријављених, упозорава он, је нелегално, неморално и недопустиво. Умјесто да тужиоци својим законитим радом допринесу расвјетљавању свих случајева ратних злочина у БиХ, каже Романић, они на овај начи штите једну од страна у сукоба у протеклом рату и тиме само доприносе стварању још дубљих међунационалних подјела и неспоразума, чиме чине немјерљиву штету БиХ и свим њеним народима.

Он истиче да оштећене породице имају пуно право да упорно траже отварање истраге и кривично процесуирање пријављених као најодговорнијих лица због којих њихови приговори на Обавијести Тужилаштва БиХ од 23. јануара 2012. године да се истрага у предмету "Добровољачка" обуставља још нису ријешени, односно због чега још није подигнута оптужница у предмету "Добровољачка".


http://www.srna.rs/novosti/299385/kad-pravosudje-otvoreno-stiti-ubice-.htm





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >