Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13...

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Гордана, сестра убијеног Обрада Гвозденовића, који је у чину потпоручника био у служби при Команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву, у свом свједочењу истиче да се Команда не може сматрати борбеном војном јединицом, већ се ради о - административној јединици.

"Мој брат Обрад убијен је 2. маја 1992. године у видно обиљеженом санитетском возилу ЈНА док се кретао из Војне болници према Дому ЈНА заједно са медицинским особљем.

Сматрам да је истрага у овом предмету започела са великим закашњењем, да је вођена нестручно, непрофесионално и тенденциозно, а све с циљем заташкавања трагова, односно неутврђивања свих потребних и релевантних чињеница које би довеле до оптужења осумњичених лица за овај злочин", наводи Гордана.

Она категорично одбацује констатацију Тужилаштва БиХ да је током истраге утврђено да су погибије и рањавања припадника ЈНА, а међу њима и њеног брата Обрада, настале као резултат "законитих радњи због тога што су жртве у моменту када је на њих отворена ватра представљале `законите мете`".

Гордна ову одлуку смата наставком стварања мита о припадницима оружаних снага БиХ као припадницима "побједничке ослободилачке војске", с једне стране, а припадника ЈНА, као агресора и окупатора.

Гордана подсјећа да почетком маја 1992. године у БиХ није проглашено ратно стање, те да се ЈНА није могла сматрати "страном окупационом силом или агресором", како је у то вријеме називана.

Чак је и Споразумом о сукцесији имовина бивше ЈНА праведно расподијељена између свих шест бивших република СФРЈ.

Према њеним ријечима, Тужилаштво БиХ све ово вријеме било је под великим политичким притисцима, не само моћних политичких кругова из Федерације БиХ, него и под утицајем и снажним политичким притиском такозване међународне заједнице на челу са САД.

Гордана сматра да су под истим притисцима били и судови у Енглеској, односно Аустрији, прије доношења одлуке о изручењу Ејупа Ганића, односно Јована Дивјака Србији.

И Тужилаштво БиХ било је под истим притисцима приликом доношења других одлука о обустави истраге као што је на примјер обустава истраге у случају "Тузланска колона", гдје је 15. маја 1992. године, по истом сценарију, нападнута колона возила ЈНА у повлачењу.

Иста ствар је и са једним од команданата такозване Армије БиХ генерала Атифа Дудаковића, јер се са истрагом одуговлачи, односно не проводи се годинама.

Сличне ставове заступа и Богдана Томовић, мајка Здравка Томовића, који је убијен током напада такозване Армије БиХ и паравојних јединица на конвој ЈНА у Добровољачкој улици, 3. маја 1992. године.

"Сматрам да је истрага у овом предмету започела са великим закашњењем, да је вођена нестручно, непрофесионално и тенденциозно, а све с циљем да се заташкају трагови, односно да не буду утврђене све релевантне чињенице које би довеле до оптужења осумњичених лица за овај злочин.

Из прикупљених информација којима располаже наша породица сумњамо да је истрага стварно трајала од 2. октобра 2006. године до 18. јануара 2012. године и вјерујемо да је у истрази било великих прекида, а све због политичког утицаја владајућих политичких елита у Федерацији БиХ на Тужилаштво БиХ", наглашава Богдана.

Она сматра да није било стварне воље у Тужилаштву БиХ да се на предмету "Добровољачка улица" ради објективно и професионално.

Богдана Томовић у својој пријави наводи доказе, односно снимке тадашње РТВ Сарајево, која је уживо преносила, односно снимала пролаз колоне ЈНА кроз Добровољачку улицу.

Тако се, указује она, на тим снимцима, поред колоне возила и транспортера УН, приказују и просторије Предсједништва БиХ у којима се налазио Ејуп Ганић, тадашњи замјеник предсједника Предсједништва, са слушалицама на ушима.

Чује се глас тадашњег хтватског члана /крњег/ Предсједништва БиХ Стјепана Кљујића, као и Ганићев глас, који каже: "Шути, Кљуја /мисли на Кљујића/ ја водим ову акцију".

Према њеним ријечима, неколико минута касније на снимку ТВ Сарајево се чује глас Ејупа Ганића који издаје команду: "Убиј Алију", што доказује да је нападом на колону руководио управо Ганић, који је издао наредбу за убиство тадашњег предсједника /крњег/ Предсједништва РБиХ Алије Изетбеговића.

Ганић је, зајључује она, имао намјеру да то убиство припише припадницима ЈНА, а након убиства да себе устоличи за предсједника Предсједништва. /наставиће се/об/тп/нт/фото


 http://www.srna.rs/novosti/299370/legitimne-mete-u-vidno-obiljezenom-sanitetskom-vozilu-.htm