Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник... Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.

Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ

БАЊАЛУКА, 19. МАЈА /СРНА/ - Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им није могао бити допремљен због забране Савјета безбједности УН.

Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница, код Београда, није добио дозволу за лет од УН. Бебе су живјеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су једна до друге на бањалучком новом гробљу.

Двије бебе су преживјеле, али са тешким посљедицама. Код једне од њих - Марка Медаковића недостатак кисеоника довео је до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула је 2005. године, никада се не опоравивши од мањка кисеоника.

Једна од мајки Жељка Тубић из Приједора сматра да би задовољење правде била морална сатисфакција не само мајкама, већ цијелом друштву, Српској и свим људима који ту живе, јер су бебе биле различитих националности.

Тубићева поручује да је битно да они који су криви - одговарају за овај злочин. "Ако треба чекаћемо још 23 године, само да правда буде задовољена", каже Тубићева.

"Један по један гасио се живот наших беба, које никоме ништа нису скривиле. Чим су се родиле, биле су осуђене на смрт, нису им дали ни да дишу. Наша туга је данас још већа", објашњава Тубићева.

Мајке преминулих беба никада нико није контактирао нити саслушао осим предсједника Републике Српске Милорада Додика.

"Све што смо успјеле да урадимо по нашем питању и досадашњег статуса - све то је све захваљујући предсједнику Српске Додику", каже Тубићева, подјетивши да је у децембру 2010. године формирано Удружење "Дванаест беба".

Тубићева, која је и секретар Удружења, наводи да мајке тренутно имају статус најниже стопе цивилне жртве рата и мјесечно добијају око 80 КМ.

"Дијете нико не може да надокнади, оно што је жалосно, а што се тиче нас мајки, јесте то што имамо дјецу коју не можемо даље саме да школујемо управо зато што наша права и статус нису ријешени како треба", наводи Тубићева.

Она истиче да је у разговору са предсједником Српске прије двије године наговјештено да би мајке требало да добију барем статус породица погинулих бораца.

Драгослава Јаћимовић каже да је њен дјечак живио само два дана и да би данас имао 23 године."Мајке још увијек чекају правду. Али, има Бога па нека их пита све", каже Јаћимовићева.

Она наводи да се такав злочин не може опростити и да се много пута питала зашто је морало да буде тако и да ли је то некоме требало политички или национално?

Јаћимовићева пита зашто нико није одговарао за овај злочин, изразивши очекивање да ће, ипак, једног дана неко одговарати за изгубљене животе невиних беба.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић оцјењује да се прије 23 године десио стравичан злочин.

Митровић подсјећа да тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник бањалучким бебама.

"Најтрагичнији злочину по карактеру, начину и намјерама је управо случај 12 беба", каже Митровић Срни, нагласивши да је апсурдно да за тај злочин још нико није одговарао.


http://www.srna.rs/novosti/304413/-porodice-preminulih-beba-jos-cekaju-pravdu.htm



Смрт 12 бањалучких беба - породична и национална трагедија 22.05.2015 14:28 | Срна

Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас да је смрт 12 бањалучких беба 1992. године најстрашнији злочин, који је не само породична, већ и национална трагедија и да се тога увијек треба сјећати и достојно обиљежавати.

Обраћајући се на скупу поводом обиљежавања 23 године од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру, Цвијановићева је рекла да је овим злочином 1992. године тешко нападнута Република Српска, на један посебан начин.

“Другачије је када се воде битке и оружани сукоби, јер имате људи који у томе учествују, а другачије је када ускратите неком новорођеном бићу право на живот само зато што не дозволите да се допреми кисеоник који је неопходан за наставак његовог живота”, истакла је Цвијановићева на скупу код Спомен-обиљежја “Живот” у Бањалуци.

Према њеним ријечима, данас би то били млади људи, пуни живота, чланови породице, друштва, неки на факултету, неки са завршеним факултетом, неки ожењени, удати, неки би се спремали за то, преживјели све иза себе ђачке екскурзије, друговања, али, нажалост, ове породице нису имале прилику то да доживе.

Наводећи да се снага једног друштва увијек прво почне одмјеравати по породилиштима, Цвијановићева је истакла да је сваки злочин страшан, али да је одузимање права на живот новорођенчадима страшнији од најстрашнијег злочина.

“Ово је била страшна лекција коју смо морали да научимо на почетку тих ратних дешавања, нажалост, ништа нису биле боље ни лекције које су услиједиле. Сваки пут су биле довољно страшне да разумијете да не можете да изразите своју бол, да не можете да пошаљете праву ријеч или истину о нечему онима који се зову свјетски моћници”, каже Цвијановићева.

Она је напоменула да би УН по правилу требало да означава организацију уједињених народа, која треба да служи на добробит свим чланицама.

“Али, нажалост, та страшна ствар која се десила прије 23 године научила нас је да није увијек све тако”, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да Република Српска сарађује са бањалучким Удружењем “12 беба” и покушава на различите начине да помогне овим породицама, али да је то увијек недовољно.

Вијенце и цвијеће код Спомен-обиљежја “Живот” у центру Бањалуке положили су мајке умрлих беба, премијер Републике Српске Жељка Цвијановић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић.

На Спомен-обиљежје вијенце су положиле и делегације републичке и бањалучке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, делегација града Бањалука, конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Мира Пекић, делегација Клиничког центра Бањалука, делегација Савеза и организација ратних војних инвалида Републике Српске, Удружења жена жртава рата Републике Српске, Савеза логораша Републике, шеф канцеларије ОЕБС-а у Бањалуци, делегација СУБНОР-а.

Смрт 12 беба била је посљедица недостатка кисеоника чији је транспорт, због неразумијевања свјетских моћника, онемогућен на простор Бањалуке, јер су се та и книнска регија тада налазиле у окружењу.

Прва беба је умрла 22. маја, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба, док је “тринаеста звјездица” Слађана Кобас умрла 13 година послије, а преживјела четрнаеста беба живи са тешким физичким и менталним оштећењима.

Агонија је прекинута пробојем коридора и спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима Српске и Србије.

http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Smrt-12-banjaluckih-beba-porodicna-i-nacionalna-tragedija/183871.html