| Бјеловац |
|
|
| Уторак, 03 април 2007 | |
|
Бјеловац у општини Братунац, претежно српско село на обали Дрине (Срба 238, муслимана 51). Напад великог броја муслимана припадника Армије БиХ, углавном добровољаца из околних муслиманских села братуначке и сребреничке општине, у некој врсти ланчаног похода на српска насеља која се дуж Дрине граниче са Србијом, извршен истовремено кад и напад на Сикирић, у само праскозорје 14. децембра 1992. И у овом селу регистрован је велики број жртава међу цивилним српским становништвом и њиховим браниоцима. Остали мештани заштиту потражили у Братунцу и преко Дрине у Србији. За прелаз реке једино, али и веома ризично средство, били су чамци. Српска покретна имовина у Бјеловцу, посебно стока, храна и летина опљачкана, а непокретна имовина, куће и остале зграде домаћинства, разорена и уништена. Село је наредних неколико месеци остало пусто и у поседу муслиманских оружаних снага.
Жртве: 1) Богичевић (Миленко) Златан, 1975; 2) Цвијић (Илија) Миодраг, 1972; 3) Деспотовић (Витомира) Слободан; 4) Филиповић (Неђо) Стево, 1951; 5) Илић (Илија) Милисав, 1957; 6) Илић (Мићо) Милун, 1939; 7) Јовановић (Милош) Злата, 1911; 8) Јовановић (Милисав) Раденка, 1974; 9) Лукић (Радивоје) Вида, 1933; 10) Маринчевић Мирослав, 1965; 11) Матић (Илија) Радивоје, 1937. и његове кћерке 12) Матић (Радивоје) Гордана, 1967. и 13) Матић (Радивоје) Снежана, 1965; 14) Миладиновић (Петко) Мирко, 1971. и његов брат 15) Миладиновић (Петко) Чедо, 1975; 16) Милутиновић (Чедо) Славко, 1963; 17) Недељковић (Ратко) Слободан, 1970; 18) Петровић (Крсто) Мирко,1920; 19) Петровић (Милан) Мирко, 1972; 20) Савић (Остоја) Митар, 1954; 21) Танасић (Сретен) Радован, 1923; 22) Томић (Жико) Рајко, 1955; 23) Тошић (Живорад) Милорад, 1972; 24) Тришић (Томислав) Зоран, 1968; 25) Десимир (Никодин) Матић, 1928.
Одговорни за злочине: Преживели страдалници Бјеловца који су успели да избегну покољ помињу углавном исте оне нападаче, своје познанике муслимане, некадашње школске другове и сараднике на послу, као и преживели мештани који су избегли из Сикирића.
То су: предводници Насер (Џемал) Орић, 1967, Поточари; Зулфо (Салко) Турсуновић, 1931, Сућеска; Ибрахим Манђића из Поточара, и др. А као непосредни извршиоци препознати су: Алија (Мујо) Ибрић-Курта, 1947. Пирићи; Хидан (Авдо) Салиховић, 1968. Биљача; Хасановић (Едхем) Рифет, 1970. Пирићи; Бесим (Авдо) Салиховић, 1957. Биљача; Синановић (Рахман) Решид, 1949. Пирићи; Зукић (Салих) Садик, Ахметовић Харис-Хари из Братунца; Бегзадић (Алија) Хајрудин, Бегзадић Салко из Сикирића; Бегзадић (Шахман) Мехмедалија, 1955. Пирићи; Каменица (Идриз) Џемаил из Јаглића; Каменица (Идриз) Рамиз из Јаглића; Каменица (Идриз) Муниб из Јаглића; Киверић (Ибиш) Есма, 1951. Бјеловац; Малагић (Хилмо) Хајрудин, 1945. Осмаче; Салиховић (Едхем) Мидхат, Салиховић (Авдо) Адил; Синановић (Сафет) Зијад, 1969. Пирићи; Салиховић (Рамо) Едхем, 1945. Биљача; Салиховић (Едхем) Фикрет, 1970. Биљача; Хасановић (Мујо) Мирзет, 1971. Сасе; Синановић (Рахман) Муриз, 1963. Лозница; Салиховић Рифет из Братунца; Зукић Мулија из Лознице; Даутбашић Рифет из Бјеловца; Салиховић Ремзија из Пирића; Даутбашић (Рифет) Хасан из Синановић (Мехмед) Сенада-Беба из Братунца; Рамо (Омер) Омеровић, 1946. Сикирић; Малагић ( Мујо) Мирсад из Лознице; Малагић Мујо из Братунца; Синановић (Сафет) Неџад, Бектић (Омер) Шабан, 1949. Јошева; Синановић (Сафет) Џевад, 1961. Пирићи; 1961. Бјеловца; Синановић (Сафет) Сенад, 1956. Пирићи; Синановић Шухра из Бјеловца; Мукић Нисвет из Братунца; Омеровић (Бајро) Сафет-Миш из Вољавице; Хасановић (Едхем) Сабахудин, 1968. Пирићи; Хасановић (Едхем) Шабан, 1958. Пирићи; Јусић Кадрија, 1960. Вољавица; Мехмедовић (Мустафа) Кемал-Кемо, 1962. Пале; Отановић Бахрија) Мидхат-Мијач, 1961. Сребреница; Хасановић (Едхем) Бахрудин-Бјелац из Пирића; Омеровић Мујо из Каменице-Зворник; Хасановић (Едхем) Мевлудин-Кико, 1963. Пирићи, и др.
Сведоци: Славка Матић и Славољуб Ранкић. Извори: СРЈ:"Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни (оп. Братунац, Скелани и Сребреница) против српског народа од априла 1992. до априла 1993.", поднет СБ ОУН 2. јуна 1993; Миливоје Иванишевић: "Хроника Нашег гробља", Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, Београд, 1994; Противтужба СРЈ поднета Међународном суду правде у Хагу за злочине геноцида учињене према Србима у бившој југословенској републици БиХ; "Српске жртве општине Братунац - претходни резултати" Центар за истраживање злочина над српским народом, 1998. Београд; Мирослав Тохољ: "Црна књига", Светигора, Цетиње, 2000. свеска 2, стр. 225; |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
