Институт за истраживање српских страдања у XX веку

24. 03. 2014. 12:01h |  | Ђ. Баровић - Вести | фото: Бета/АП

Многи детаљи сведочења једног од последњих сведока одбране Радована Караџића, КW- 568, у најблажу руку су шокантни. Да ли зато што је већи део његовог сведочења био затворен за јавност или неког другог разлога, тек није било реакције како у БиХ, тако и у Србији.

У овом, последњем наставку, сведок до утанчина говори о припремљеном сценарију за догађаје за које су и данас оптужене снаге босанских Срба. Овај сведок такође до танчина говори и о тајним сусретима Алије Изетбеговића и ратног команданта Сребренице, Насера Орића.

Упутства Орићу

"Знам да је Насер Орић три пута долазио у подрум Народне банке БиХ како би примио упутства и наређења за начин вођења борбе на том терену. Негде, пред крај мог службовања, у пролеће 1994. године, лично сам отишао да сачекам команданта Орића на Добрињи, превео га преко писте аеродрома, одвезао у хотел Холидеј ин на спавање и сутрадан ујутру отишао по њега и одвео га у просторије банке код председника на разговор. Том разговору сам лично присуствовао седећи у просторији у којој је обично седела стража.

Том приликом на састанку су били реис улема Церић, председник Изетбеговић, Бакир Изетбеговић и Јасмин, његов зет. Сећам се да су председник Изетбеговић и реис подсетили Орића на њихов претходни договор, да се по сваку цену мора испровоцирати међународна интервенција. Говорили су му да сада више нама услова за веће покрете јединица којима је командовао и нападе на српска села, већ да организују мање борбене групе које ће из заштићене зоне излазити без знања Унпрофора и у срединама где живе Срби правити борбене акције ка цивилном становништву, посебно како би изазвали српске снаге на одмазду и гранатирање заштићене зоне, што би требало да доведе до мешања међународних снага. Сећам се да је реис Церић поновио своју често изговарану реченицу: "Држава нема алтернативу, жртве нису битне, јер ионако гину за праведну ствар и на божјем путу."

Сећам се да је Насер био у униформи, имао је кратку малу браду. Убрзо иза овог догађаја почеле су да стижу вести да се гранатира Сребреница од стране српских снага, што сам одмах повезао са овим састанком. У неким од тих случајева се причало да су чак и наше снаге гранатирале делове Сребренице да би показали да су то урадили Срби. Ја о овоме не знам ништа лично, већ само из прича међу нама и од људи који су радили на системима веза за које сам веровао да имају проверене информације.

Овај сведок наводи и да је део стратегије било изазивање инцидената пред или током доласка међународних званичника. Случај гранатирања пијаце Маркале је средином фебруара ове године у Хашком трибуналу био отворен за јавност.

Погодак из другог покушаја

"Постало је правило да се приликом тих страних посета нешто догоди. Код првог догађаја на Маркалама, прво се неколико дана причало шта би могло све да се догоди када би пала граната на Маркале, јер је пијаца била пуна људи. Овај разговор се управо водио између председника, реиса и других присутних у банци, међу којима су били и Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић и други, који сам лично чуо. Дан-два иза овога одржан је састанак у истом саставу, на коме су Мустафа Хајрулаховић и Сефер Халиловић објашњавали да је са наших положаја из правца Шпицасте стене, испред села Мрковића, где се налазила српска артиљерија, а како би се сумња пребацила на Србе, испаљена наша граната која је, због лошег прорачуна, пала на кров близу саме пијаце.
 
Разочаран

Јединица Бисери расформирана је током 1994. године, а уместо њих тада је формирано Одељење за заштиту лица и објеката. Овај сведок каже да је могао да пређе у ту нову јединицу, али да му је било доста рата и да је убрзо отишао у једну страну земљу. Објаснио је да се одлучио да сведочи тек пошто се потпуно разочарао ситуацијом у Босни.
"Када сам схватио да иста банда влада као да је још рат, а да други одговарају за оно што је власт чинила, одлучио сам се да проговорим свестан опасности."

Ту је договорено да се поново покуша, али су Сефер и 'Италијан' рекли да морају сачекати ону исту поставу Унпрофора, мислим да су били Пакистанци или нека слична земља, са којима су имали некакве договоре да неће регистровати испаљење пројектила са наших положаја. Недуго затим, можда два до три дана од овог састанка, догодио се пад гранате на пијацу Маркале. После овог догађаја и после буре коју је изазвало у јавности, чуо сам коментаре од наших људи да је не само граната која је долетела, већ да је нужност експлозије осигурана и постављањем некаквих мина. Ја лично о овоме не знам, али се о томе причало", објаснио је овај сведок.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/391077/Svedocenje-Alijinog-telohranitelja-3-Istina-o-Markalama