| Кравица |
|
|
| Уторак, 03 април 2007 | |
|
Кравица, чисто српско село у општини Братунац (Срба 353, осталих 4), а под истим називом и веома познато и подручје које сачињава више српских села и заселака: Брана Бачићи (Срба 263), Бањевићи (Срба 38), Мандићи, Мратинци (Срба 218, муслимана 70), Поповићи, Липеновићи (Срба 235, југословена 3), Побрђе (Срба 196, муслимана 50), Кајићи, Оправдићи (Срба 434) и др.У тим селима живело је око 2.000 становника српске националности.
Од почетка сукоба у овом делу Подриња та српска села су, као и за време Другог светског рата, нападана од стране муслимана из Сребренице, Церске, Побуђа, Коњевић Поља, Јаглића, Касабе, безмало свих муслиманских насеља братуначке, сребреничке, зворничке и власеничке општине.
Оружане провокације и напади били су веома чести, али свакако најжешћи, претходно добро припремљен и организован напад веома јаких муслиманских снага, извршен је на православни Божић, 7. јануара, 1993. Том приликом су страдала сва кравичка српска насеља и убијени многи мештани из тих села. Оскрнављена и опљачкана српска православна црква. Тела већине страдалника из тог напада проналажена су, смрзнута, по околним шумама и јаругама и извлачена током целе зиме.
Насер Орић, командант ове акције, истражитељима Хашког трибунала је о случају Кравице изјавио: " И
једни и други су гинули ту... Сељане нико није помицао, остављени су да
трухну, нико се није обазирао на унакажене лешеве који су лежали око
пута и између кућа. Данима после напада жене и мушкарци из Сребренице и
Церске враћали су се у Кравицу, носећи све што се могло употребити."
И то је било тачно. Муслимани, подједнако
цивили: жене, деца и старци, као и војници пљачкали су и разарали по
Кравици све што су стигли и то је трајало више од два месеца. Званична
сахрана жртава кравичке трагедије обављена је знатно касније, после
ослобађања овог подручја и повратка Срба у Кравицу и остала села овог
краја. Срби су се вратили у Кравицу тек 16. матра 1993. и тада су
коначно сакупљена тела многих кравичких жртава. Сахрањени су након
непуних седам дана по ослобођењу Кравице, 22. марта 1993. на српском
братуначком гробљу.
Жртве: 1) Негослав (Микаило) Ерић, 1912. Кравица; 2) Крстина (Никола) Ерић, 1914. Кравица; 3) Пајкан (Пајо) Гаврић, 1963. Кравица; 4) Милован (Тодосије) Николић, 1946. Кравица; 5) Ристо (Крсто) Поповић,1920. Кравица; 6) Костадин (Ристо) Поповић, 1947. Кравица; 7) Мара (Васо) Божић, 1909. Мандићи; 8) Стево (Стојан) Божић, 1951. Мандићи; 9) Крсто (Душан) Лазић, 1933. Брана Бачићи; 10) Миладин (Драго) Момчиловић, 1935. Оправдићи; 11) Васо (Марко) Николић, 1920. Брана Бачићи; 12) Митар (Цвијан) Николић, 1927. Кајићи; 13) Љубица Обачкић, 1918. Мратињци; 14) Танкосава (Васиљ) Стевановић 1938. Брана Бачићи; 15) Владимир (Стојан) Стојановић, 1915. Брана Бачићи; 16) Стојан (Митар) Јовановић, 1948. Кравица; 20) Иван (Владимир) Ђукановић, 1954. Кравица.
Одговорни за злочине: Подручје Кравице напале су муслиманске снаге састављене од припадника Армије БиХ са наведених околних подручја јачине преко 3500 наоружаних лица. Међу нападачима је од преживелих мештана препознат знатан број предводника и непосредних учесника у овом злочину: Насер (Џемал) Орић, 1967. из Поточара; Зулфо (Салко) Турсуновић, 1931. из Сућеске; Ферид (Авдо) Хоџић, 1959. Друм-Власеница; Бећир (Јакуб) Меканић, 1957. Бешић-Власеница; Шемсудин (Смајкан) Салиховић, 1964. Маћеси-Власеница; Неџад (Рамо) Бектић-Поручник, 1969. из Карачића; Хакија (Хусеин) Мехољић, 1949. из Сребренице; Сафет (Бајро) Омеровић- Миш из Вољавице; Веиз (Вехбија) Шабић, 1966. из Урковића; Незир Зебрић из Глогове; Шефик (Шериф) Ахметовић из Глогове; Мустафа Голић из Глогове; Есма (Ибиш) Киверић, 1951. из Бјеловца; Мирсад (Шабан) Сулејмановић, Скугрићи-Власеница; Јунуз (Осман) Мехић, 1958. из Јагодња; Ејуб (Латиф) Голић-Љубо, 1958. из Глогове; Фикрет Мустафић из Братунца; Мурат Авдић из Стублића; Мухамед Јахић из Дурића; Мурат Дурић из Дурића; Муниб Бећировић из Неђељишта-Власеница; Фадил Шахбаз из Братунца; Шабан (Шахбаз) Муминовић из Урковића; Мушан (Мехо) Османовић-Тајо, 1967. Маћеси-Власеница; Заим Мехић; Мехо (Мушан) Алић, 1960. Маћеси-Власеница; Абид Орловић из Братунца; Ћамил Муратовић из Глогове; Хамед (Дервиш) Османовић, 1961. Побуђе; Сулејман (Ибро) Мујчиновић, 1957. Побуђе; Фадил (Хасан) Дедић, 1961. Коњевић Поље; Есад Ибишевић из Глогове; Мујо Омеровић из Каменице-Зворник; Садик (Ахмет) Омеровић, 1967. из Глогове; Велид (Вехбија) Шабић, 1964. из Урковића; Кадрија (Сејфо) Јусић, 1960. из Вољавице; Шабан (Хасиб) Бектић, 1951. из Братунца; Екрем (Нуриф) Мехмедовић из Вољавице; Кадир (Алија) Хамидовић из Глогове; Бајро Османовић из Братунца; Шећо (Хамед) Делић, 1954. из Глогове; Мухамед Чикарић из Каменице; Шахбаз Бећировић; Амир Шиљковић; Шабан Муминовић; Рамо (Омер) Омеровић, 1946. из Сикирића-Братунац; Фадил Бећировић; Незир (Исмет) Мердић, 1963. из Глогове; Медо (Салко) Омеровић, 1952; Бајро Бећировић; Шаћир (Исмет) Омеровић, 1957. из Побуђа; и др. Сведоци: Ратко Николић, Милорад Николић, Милена Милановић и Милосава Николић. Извор: Кривична пријава надлежних органа Братунца; СРЈ: "Меморамдум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни (оп. Братунац, Скелани и Сребреница) против српског народа од априла 1992. до априла 1993.", поднет СБ ОУН 2. јуна 1993; Боро Милановић "Крвави Божић", Магента, Београд 2000; Миливоје Иванишевић: "Хроника Нашег гробља", Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, Београд, 1994; Противтужба СРЈ Међународном суду правде у Хагу за злочине геноцида према Србима у бившој југословенској републици БиХ; "Српске жртве општине Братунац - претходни резултати", Центар за истраживање злочина над српским народом. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
