Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Миливоје Иванишевић истиче да његов институт жели да иницира подизање споменика у Србији и Републици Српској посвећених "погинулом добровољцу", попут чувеног споменика који има скоро сваки град у Србији, а познат је као споменик Трећепозивцу...

Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 19. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Београдски Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку припрема монографију о српским добровољцима, али и добровољцима из других земаља, који су погинули у ратовима на простору бивше Југославије од 1992. до 1995. године борећи се на српској страни.

Директор Института Миливоје Иванишевић истиче за Срну да је у прошлом рату на просторима бивше Југославије, посебно у Словенији, Хрватској и БиХ, живот изгубило неколико хиљада држављана Србије.

"Сматрам да је крајње време да као држава и нација испунимо свој морални дуг према тим часним ратницима и родољубима и њиховим породицама. Није реч само о лицима српске националности", напомиње Иванишевић.

Он подсјећа да је међу погинулим припадницима ЈНА и добровољцима било и Мађара, Румуна, муслимана, Албанаца, Хрвата, као и више десетина Руса, Украјинаца, Бјелоруса...

Иванишевић истиче да његов институт овом публикацијом жели да иницира подизање споменика и у Србији и у Републици Српској посвећених "погинулом добровољцу", попут чувеног споменика који има скоро сваки град у Србији, а познат је као споменик Трећепозивцу.

Такође, требало би да се, сматра он, на пригодан празник сваке године у свим српским храмовима служи парастос добровољцима, као и да органи у Републици Српској уведу одговарајуће државно признање - плакету, медаљу или споменицу, попут славне Албанске споменице, и да то признање додијеле породицама погинулих.

Иванишевић наводи да посао на прикупљању података о добровољцима представља новост и истиче да нигдје није обављено истраживање о погинулима борцима који су у рату учествовали добровољно, због вјерског или националног убјеђења и у знак солидарности са угроженом духовном браћом.

"То је био основни мотив доласка и ангажовања, па и погибија Руса, Белоруса, Румуна, Бугара, као и људи из Србије, у одбрани српских и православних крајева и људи у БиХ, Хрватској или Косову и Метохији", наглашава Иванишевић.

Он наводи да је Институт, подстакнут вишегодишњим немаром институција, прије више година почео истраживање, у коме за сваког српског покојника из тог времена и са тих простора жели да утврди, а потом и публикује, основне личне податке, као и фотографију покојника.

Тренутно, рад је застао због недостатка средстава.

Иванишевић напомиње да је иза сваког погинулог добровољца остао неко од најближих рођака - неутјешни родитељи, брат или сестра, а можда и дјеца, а сви они су заинтересовани да се на достојанствен начин забиљежи и чува успомена на њиовог ближњег.

Иванишевић каже да је од свештеника СПЦ добио приједлог да се, поштујући каноне, парастос служи у свим српским храмовима на празник Сабор свих српских светитеља, који пада средином септембра. Он позива Борачку организацију Српске да подржи ову идеју.

Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку већ је припремио монографију српских жртава, која садржи имена више од 30.000 погинулих и убијених Срба у рату у БиХ.

http://www.srna.rs/novosti/239225/u-pripremi-i--monografija-o-dobrovoljcima.htm