Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Вечнаја памјат arrow Симболичко знамење свим српским добровољцима
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Симболичко знамење свим српским добровољцима Штампај Пошаљи
Уторак, 29 новембар 2011
Београд 28. 11. 2011 | Срна


Сенатор Републике Српске Миливоје Иванишевић упутио је писмо председнику Српске Милораду Додику са предлогом да покрене иницијативу за увођење симболичког знамења, чиме би РС исказала поштовање према свим српским добровољцима који су дали допринос стварању Српске.

То би могло да буде, наводи Иванишевић, медаља или споменица (као што је Албанска споменица уведена после Првог светског рата), и/или споменик у неком од градова РС (попут чувеног споменика српском ратнику Трећепозивцу) за сећање и у част добровољаца који су дали животе за српски народ и Српску.

"Зато Вас молим да пред Сенатом, Скупштином или Владом РС покренете иницијативу за увођење извесног симболичког знамења чиме бисмо исказали и овековечили своје поштовање бар према погинулим, ако не и према свим српским добровољцима који су дали допринос стварању РС", наводи Иванишевић у писму Додику, у које је Срна имала увид.
 
 
Он подсећа да је у српској националној и православној традицији да се са посебним пијететом и захвалношћу сећамо покојника који су животе дали за одбрану свог народа и отаџбине, те да би тако требало да буде и када је реч о неколико хиљада заборављених добровољаца из Србије.
 
"Сматрам да још није изгубљено време да се као држава часно и са посебним пијететом одужимо тим часним ратницима и родољубима", навео је Иванишевић, који је и познати београдски историчар и директор Института за истраживања српских страдања у 20. веку.

У писму се додаје да је можда сувишно подсећати да су многи, претежно млади људи, добровољно животе положили за одбрану српског народа, а тиме и за РС и да је иза сваког од њих остао неко у Србији, деца или родитељи.

Иванишевић наводи да се у сусретима са породицама добровољаца, који су погинули у одбрани српског народа у БиХ, уверио да њихови најближи сматрају да су све њих заборавили и занемарили, како погинуле тако и њихове најближе, и да више нико не помиње честите српске добровољце.

 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни