Институт за истраживање српских страдања у XX веку

В. ТАЛОВИЋ | 19. фебруар 2013. 20:46

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до ”Олује” (7) Милићевић: Споменик подићи на задужбинарској основи. Хиљаде читалаца подржава идеју Матановића и “Новости”

Довољно је рећи: коначно! Благодарећи “Вечерњим новостима” Срби ће, напокон, подићи споменик страдалницима, знаним и незнаним, од Јасеновца до “Олује” и помоћи свима нама да се над сенима историје и неправде искупимо за вишедеценијски заборав свих жртава геноцида.

Ово је само један од хиљаде коментара наших читалаца, који из дана у дан подржавају акцију “Вечерњих новости”, коју је иницирао наш прослављени шаховски велемајстор Александар Матановић. Јављају се читаоци и из земље и из расејања. Пишу нам појединци, организације и групе, моле и подстичу да “одлучно станемо пред државу и политичаре и не посустанемо ни пред једном бирократском препреком”. Јер, како стоји у једном писму, “споменик скроман по изгледу, а велелепан по значењу” мора што пре да засија пред нашим очима”. Да буде путоказ, симбол и опомена!

- И ми, Срби у расејању, са великом захвалношћу пратимо ову акцију - каже Милоје Милићевић, председник Управног одбора Фонда дијаспоре за матицу. - Подизање српског меморијалног центра посвећеног жртвама гноцида, насушна је потреба за коју се и ми, који смо далеко од отаџбине, деценијама залажемо. На то нас обавезују стотине хиљада страдалника, од Јасеновца, Јадовна, Петриње, Прибиловаца, Кордуна и безброј других јама и мучилишта у Хрватској, Босни и Херцеговини која су грубо оскрнављена и налазе се ван граница наше матице.

Милићевић каже да наше расејање са својом матицом “на задужбинарској основи требало би да подигне Српски меморијал у престоном Београду”. Била би то, тврди, велелепна зграда коју би назвали Српски дом.

- То су за своје страдалнике учинили Јевреји у Јерусалиму и Јермени у Јеревану - каже Милићевић. - Српски меморијал би требало да настане на истакнутој локацији, на Калемегдану, са погледом на ушће Саве у Дунав, можда на месту где је некада била Народна библиотека, коју су немачки фашисти априла 1941. уништили. У Српском дому, тако би се сусретали ми из расејања са матицом. Била би то наша “родитељска кућа” у којој би био смештен и документациони центар Српског меморијала. Српски меморијал и Српски дом би били, и остали трајни чувари нашег снажно пољуљаног националног идентитета и поноса.

Подршка нашој акцији стиже и 4.000 Крајишника. Миле Боснић, председник Удружења Крајишника у Србији, каже да свих 14 њихових одбора здушно подржава ову величанствену акцију уверени да ће споменик ускоро “засијати” као симбол и опомена да се злочин никад не понови.

- Споменик жртвама је морални дуг према мртвим прецима којих као да се стидимо - каже Боснић који је у претходном рату изгубио 20 чланова најуже породице. - Ми смо једини народ на свету који није на достојанствен начин одао пошту страдалницима у НДХ. Споменик је прилика да исправимо историјску неправду и са поносом погледамо нашој деци у очи.

У трокњижју о геноциду над Србима Кордуна које Боснић пише, између осталог, биће и прича о Савића пећини крај Цетинграда, у којој су усташе убиле 78 жена и деце.

- У јамама Кордуна, само од 1941-45. године, остало је више од 30.000 Срба - каже Боснић. - Изнад многих данас расте кукуруз... Само у општини Слуњ од 26,5 хиљада Срба, колико их је ту живело, побијена је половина. Исто се догодило и у Војнићу, Вргин Мосту... Кордун, иако антифашистички, најстрадалнији је крај на Балкану. Тамо усташе нису клале из одмазде, него из мржње.

ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА

На територији Србије највећи логор је био Бањица, који је под управом Специјалне полиције квислиншке владе Милана Недића формирао немачки Гестапо и у коме је ликвидирано око 80.000 људи. Кроз логор “Старо сајмиште”, који се налазио на територији тадашње НДХ, прошло је око 100.000 људи. Од тога је у самом логору уморено 20.000, највише Јевреја, а још толико на стратиштима око града. Више од 50.000 људи одведено је на пут без повратка у логоре смрти Бањица, Трепча, Јасеновац и даље у Норвешку, Грчку, Немачку, Пољску и Аустрију.

Академик Светомир Стожинић: ИДЕЈА ДОСТОЈНА ДИВЉЕЊА

У име више стотина чланова Удружења “Косово” и, уверен сам, свих милион Срба који воде порекло са Косова и Метохије, подржавам ову величанствену акцију “Вечерњих новости”. Већ сама иницијатива да се подигне споменик жртвама геноцида достојна је сваког нашег дивљења. Држава мора да стане иза овако значајног пројекта и на достојанствен начин одбрани страдалнике од незаборава.

Адем Зилкић, Реис-Ул-улема: ИЗС ОСУДИТИ СВАКИ ЗЛОЧИН

Ислам као вера не заговара подизање било каквих надгробних обележја, или споменика. Цивилизацијски, људски гледано врло је важно да се на сваки начин па и оваквом акцијом истакне невиност и жртва а осуди зло, злочин, неправда. Ако се зло не може на време спречити оно мора заувек бити осуђено и за долазаће генерације доказано зарад вредности живота, достојанства човека и потребе мира и слободе.

Професор др Миодраг Зечевић: ДА СЕ ЗЛО НЕ ПОНОВИ

За мене је сваки споменик историјска белешка о догађајима у једном времену. Такав би требало да буде и овај споменик жртвама геноцида. Да одражава стварно и објективно, без пристрасности. Мислим да мора да има и неку уметничку вредност, да се не претвори у меморијално-гробљански комплекс. Ипак, најважнија његова порука је да се зло које се догодило више не понови.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:420597-Drzava-mora-da-se-oduzi-svim-zrtvama