Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал arrow Да покровитељи буду Патријарх Иринеј, Додик, Николић
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Да покровитељи буду Патријарх Иринеј, Додик, Николић Штампај Пошаљи
Петак, 11 октобар 2013
 Сједница Иницијативног одбора Друштва за изградњу меморијалног центра српским жртвама геноцида
БЕОГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Иницијативни одбор Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида очекује да ће покровитељи подизања тог српског меморијала бити Његова светост патријарх српски Иринеј, предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједник Србије Томислав Николић.

На сједници овог одбора, чији је предсједник историчар Миливоје Иванишевић, утврђено је да је циљ ове будуће невладине организације подизање меморијалног центра посвећеног жртвама геноцида и страдања српског народа у 20. вијеку.

Утврђене су и активности ове организације, при чему је истакнуто да прво треба тражити сагласност од државе Србије и локацију за подизање српског меморијала, као и да се треба организовати мрежа у земљи и иностранству, с циљем добијања подршке за подизање овог меморијалног центра.

Истакнуто је да Скупштина Србије треба да донесе и потребан закон о меморијалном центру, те да се путем донација и доприноса обезбиједе средства за изградњу пројектованих објеката.


Речено је да ова организација треба да упознаје јавност о историјским чињеницама, да прикупља имена жртава и друге доказе, да презентује истину о стадању Срба у 20. вијеку, као и да ради на очувању сјећања на те жртве.

Ова организација намјерава да сарађује са сличним организацијама у земљи, региону и иностранству, као што су "Јасеновац" Бањалука или "Јад Вашем" Израел, као и са органима Србије - Српском академијом наука и уметности, Синодом Српске православне цркве /СПЦ/, као и да издаје разне публикације.

Истакнуто је да треба сачинити цијели историјски комплекс страдања српског народа у 20. вијеку, а по потреби основати и задужбине или фондације.

Скраћено име ове невладине организације, како се наводи, било би "Српски меморијал".

Чланови Одбора, међу којима су и Саво Штрбац, Владислав Јовановић, Смиља Аврамов и Александар Матановић, истакли су да на оснивачку скупштину ове невладине организације треба позвати око 200 имена, међу којима министра културе Србије Ивана Тасовца, јавне личности, стране амбасадоре, владике СПЦ, спортисте, међу којима су и имена Новака Ђоковића, Владе Дивца и Дејана Бодироге, као и главне и одговорне уреднике медија и познате новинаре.

Наведено је да богатим Србима у дијаспори треба понудити оснивање задужбина, како би имали сигурност да њихова новчана средства не би била злоупотријебљена.



http://www.srna.rs/novosti/145183/da-pokrovitelji-memorijala-budu-patrijarh-irinej--dodik-i-nikolic-.htm



СЈЕДНИЦА О ГРАДЊИ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА

БЕОГРАД, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - Сједница Иницијативног одбора Друштва за изградњу меморијалног центра српским жртвама геноцида, који би био подигнут у Београду по узору на Јад Вашем, биће одржана у четвртак, 10. октобра, а резултат тога требало да буде оснивање невладине организације, која ће лобирати за изградњу овог центра.

Предсједник Одбора, београдски историчар Миливоје Иванишевић рекао је Срни да ће се на тој сједници, седмој по реду, разматрати усвајање оснивачких аката Друштва и утврђивање списка делегата за оснивачку скупштину.

Секретар Одбора Саво Штрбац рекао Срни да би на том састанку требало да се одреди датум одржавања скупштине за оснивање невладине организације под називом друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида, са скраћеним називом "Српски меморијал".

Он је навео да би ова невладина организација имала логистичку улогу и да би лобирала код владе и парламента Србије да се донесу одговарајући закони, којим би се омогућила изградња једног оваквог меморијала, као и да лобира у српској дијаспори и на просторима гдје год живе Срби да се обезбиједе средства за изградњу.

Штрбац је рекао да би у оквиру те организациеј требало да се оснују и комисије и одбори који би се бавили прикупљањем документације за Српски меморијал и да би то био меморијални центар за све српске жртве у 20. вијеку, односно из балканских ратова, Првог и Другог свјетског рата и ратова деведесетих година 20. вијека.

"Овоме се нико не би требао успротивити", нагласио је Штрбац, наводећи да је српска дијаспора веома заинтересована за овај пројекат.

Он је додао да тај центар мора да има простор и да на једном мјесту буду заступљени сви начини сјећања, ријечи, слике, предмети, поредани по догађајима и времену, а који се односе на српске жртве.

Штрбац је навео да се помињало више локација у Београду за изградњу овог српског меморијала као што су Сајмиште, због своје историјске улоге гдје је био нацистички логор, затим локација преко пута Палате Србија према Дунаву, те мјесто испод Калемегдана.

Он је подсјетио да су законски уређени и меморијални центри Јасеновац и Градина у Републици Српској, те да би на исти начин требало законски уредити и изградњу српског меморијала у Београду.

Акцију за оснивање овог меморијалног центра покренуо је београдски лист "Вечерње новости", док се идеја о његовом оснивању приписује познатом српском шаховском велемајстору Александру Матановићу.

Међу члановима Одбора налазе се академици Смиља Аврамов, Василије Крестић, као и бивше дипломате Владислав Јовановић, Живадин Јовановић и друге личности из јавног и културног живота Србије.



http://www.srna.rs/novosti/144533/sjednica-o-gradnji-memorijalnog-centra-.htm






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >