| Факти доказују геноцид |
|
|
| Уторак, 06 мај 2014 | ||
|
СРНА| 06.05.2014.
Од кога су тражени спискови за Аушвиц и десетине других концентрационих логора? Та сулуда идеја није присутна у  Европи, већ само на просторима бивше Независне Државе Хрватске код потомака бивших господара јасеновачког логора - упозорава директор београдског Института за истраживање српских страдања Миливоје Иванишевић...БЕОГРАД, 6. МАЈА /СРНА/ - Директор београдског Института за истраживање српских страдања Миливоје Иванишевић "Милиони људи су убијени у бројним концентрационим логорима широм Европе. Од кога су тражени спискови за Аушвиц и десетине других концентрационих логора? Та сулуда идеја није присутна у Европи, већ само на просторима бивше НДХ код потомака бивших господара јасеновачког логора", упозорава Иванишевић у интервјуу Срни.
Он као примјер релативизације геноцида наводи да је у образложењу за формирање Информативно документационог центра у Сарајеву /које је изостављено на сајту овог центра/ писало да је Јасеновац "опасан примјер употребе жртава" и да је "србијански режим користио бројке које никада нису биле јасно и поздано утврђене и темељене на именима жртава".
Иванишевић тврди је тихи послијератни бојкот хрватског, муслиманског, а дијелом и југословенског државног руководства деценијама био присутан у свим, поготово међународним збивањима у вези са јасеновачким логором. "Можда им је дошло до свести да је Турска, скоро сто година после погрома Јермена, оптужена од светске јавности за геноцид. Зашто то у догледној будућности не би снашло и одговорне за злочине геноцида над Србима у БиХ и Хрватској?", пита Иванишевић. Послије Другог свјетског рата, каже Иванишевић, усташке злочине су упорно покушавали да прикрију или бар умање хрватски комунисти и власти, а државне и научне институције и поједини истраживачи у Хрватској, без осјећаја моралне одговорности, говоре о Јасеновцу као о безначајној епизоди из Другог свјетског рата. "Они данас чак наступају и са дозом ниподаштавања тог случаја. Да постоји могућност негирали би и само постојање овог логора. А то би можда и успели да је реч само о српским затвореницима", наводи он. Иванишевић оцјењује да су хрватски комунисти и касније хрватске власти настојали да умање обим и карактер злочина, како би заштитили своју државу и народ од оптужби за геноцид. "То карактерише ставове и понашање свих значајнијих Хрвата, од Јосипа Броза Тита и Мирослава Крлеже па наниже. То је објашњење што ово мучилиште и стратиште стотина хиљада људи, превасходно Срба, никад није доживело пуну међународну афирмацију попут осталих концентрационих логора у Европи", сматра Иванишевић. Он упозорава да су заборављене или намјерно заташкане друге јаме и стратишта Срба у НДХ, те да је "невоља што се сва та стратишта налазе у државама где је већински народ онај који је највише одговоран за страдања Срба". Иванишевић наводи да је на територији данашње БиХ 1910. године, према аустро-угарском попису, православаца било за 214.000 више него муслимана, а на крају 20. вијека, попис из 1991. године показао је да је у БиХ било 535.000 муслимана више него Срба. "Познато је да су на почетку 20. века Срби у Хрватској чинили више од трећине становништва, а према последњем попису, било их је свега 4,6 одсто укупног становништва. За сваког објективног човека ови показатељи су довољан доказ о томе да ли је и над којим народом извршен геноцид", напомиње Иванишевић за Срну. Он подсјећа да је Краљевина Србија у Првом свјетском рату изгубила за своје услове огромних 1.247.435 становника, или 28 одсто укупне популације, а у Другом свјетском рату страдало је 1.607.000 Срба или 16,25 одсто укупне српске популације у тадашњој Југославији. У истом том рату Енглези су изгубили 0,8 одсто популације, Италијани 0,9 одсто, Французи 1,4 одсто, Нијемци 6,1 одсто, а СССР између 8,8 и 12,9 одсто својих држављана. http://www.srna.rs/novosti/200992/fakti-dokazuju-genocid-.htm |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
