Институт за истраживање српских страдања у XX веку

25 април, 16:07 | serbian.ruvr.ru
Књига "Мајка" - друго допуњено издање, пуковника Војске Републике Српске, Миленка Аврамовића је представљена у Бањалуци. Како каже Миленко, инспирацију је добио приликом последњег сусрета са генералом Ратком Младићем у Власеници, после смотре Маневарске бригаде, у хотелу Панорама где је окупио официре обећавши да ће саопштити имена најзаслужнијих за стварање Републике Српске.

Ту су биле присутне и четири жене обучене у црно. Официри су се потајно надали да ће неког од њих подићи и учинити славним. Али, генерал је прозвао четири старице: Марчета Кристину из Новог Града, Слијепчевић Љубицу из околине Милића, Лазаревић Милеву из Власенице и Симић Љубинку из околине Братунца. Командант их је загрлио говорећи да су оне највећи хероји и најзаслужније за стварање Републике Српске. Дале су највише. Свака је у рату изгубила по три сина. Миленко је у ратни дневник уписао и речи Команданта:" Мајке, ја немам ништа да вам дам осим мојих суза". Почео је да плаче. Плакале су и оне.

Роман је посвећен свим мајкама којe су у рату изгубилe најдража бића.

Дарко Младић, син генерала Младића на промоцији књиге је истакао следеће:
Поштоване и драге мајке, поштовани пријатељи. Ја сам овде вечерас да пренесем једну поруку која речима не може да се пренесе. Потрудићу се, колика је моја могућност, да је пренесем. Често се мисли да је највећа жртва дати свој живот у борби, које смо ми у историји пречесто водили. Али, сви ми који смо родитељи и који имамо искуство губитка најближих у породици, знамо да постоји већа жртва, а то је дати своје дете. Сигуран сам да би свако у таквој ситуацији, дао свој живот, за живот свога детета. У том смислу преносим најдубље поштовање жртвама свих наших мајки.

Мене је отац учио од малена да је мајка светиња. Жена као и земља рађају, и у тренутку рађања живота, мајка је најближа смрти. Ми на те жртве немамо право да заборавимо, занемаримо, да употребљавамо у приземне сврхе, у политичкој борби. Ми једноставно те жртве не смемо да заборавимо.

Ја се захваљујем Миленку што је тај догађај из рата описао у књизи, када је мој отац примио те четири мајке, које су симболи страдања нашег народа, у тренутку када је и он у том тренутку изгубио једно своје дете у ратном вихору. Миленко је урадио оно, што се на жалост у нашем народу премало ради, а то је да документујемо и записујемо оно кроз шта смо прошли. Знам да му није било лако у тренуцима када је бележио те догађаје, документовао, а сигурно и касније када их је покушао формулисати, те и успео у томе.

Ја заиста осим тога не могу више ништа да кажем јер је и мој отац у том тренутку могао само сузе да понуди мајкама.

Хоћу само још једном да апелујем на све одговорне, и позиције и опозиције у овом тренутку које су значајне за Републику Српске, да се призову, уједине, помире и да се не играју са Републиком Српском. Ни једни ни други.

Аутор књиге, пуковник Миленко Аврамовић: Драге мајке, хвала вам још једном. Стварно са разлогом вас је генерал Ратко Младић назвао херојима. Генерал Ратко Младић је примио да кажем на свом задњем појављивању у јавности четири мајке, српске хероје. Инспирацију за овај роман сам добио тада, у загрљају генерала Младића уз присуство четири мајке, у њиховим сузама и у најболнијој, и у најлепшо, и у најтежој, и не знам како би је назвао, реченици, која је у том моменту осликавала судбину, и мајки, и генерала и свих нас, нашао снагу и инспирацију за истраживање и прикупљање материјала. Те сузе, тај загрљај су ме обавезали да даноноћно радим, истражујем прикупљам и на крају напишем роман. Зашто друго доипуњено издање? Ја не знам да ли сте ви некада размишљали о томе да ми имамо толико унесрећених мајки. На мојим промоцијама су ми доводили нове и нове мајке, и говорили су ми, ти то ниси добро истражио, мораш да то урадиш за поколење и да забележиш целовиту истину, тако да је изашло и друго допуњено издање.

Доста смо причали о генералу Ратку Младићу, ја знам да без обзира шта ви о њему у ово време слушате, максимално позитивно говоримо о њему ми који га волимо, а негативно говоре они који га хоће медијскии и на сваки други начин да сатанизују, а тај генерал и тај догађај говори колико је он пун топлине, који воли официре и потчињене, а на крају крајева увек је био ту да нас подстакне. Међу нама је наш ратни друг и песник, Миленко Јевђевић, а где није било места где му генерал није рекао да изрецитује песму коју је генерал највише волио и коју је тражио да му изрецитује увек на скуповима официра.

Вода Дрина

Жалила се вода Дрина током целим,
кажу да ја, од давнина, Србе делим.
А, ја течем увек чисто, обале ми нису бране.
И све Србе волим исто, с обе стране.
Са Србима, шта се збива? Да ли знају?
Кажу да сам увек крива и стално ме исправљају.
А, ја током целим својим, желим само да их спојим.

Дарко Младић, је пренио и поздраве свога оца, рекао је да је поносан на овај роман, који говори о жртви српских мајки које су дале своје синове за стварање Републике Српске. Изразио је захвалност аутору романа што је ратни догађај у којем се помиње његов отац Ратко био инспирација за писање ове књиге, истичући да његов отац у том тренутку није имао шта да понуди српским мајкама осим сузе.

Дарко Младић је пренио захтев свога оца свим одговорним у позицији и опозицији у Републици Српској да се помире и уједине, те да се не играју судбином Републике Српске.


http://serbian.ruvr.ru/2014_04_25/Ratko-Mladic-Majke-ja-nemam-nishta-da-vam-dam-osim-mojih-suza-8621/