Институт за истраживање српских страдања у XX веку

недеља, 02. фебруар 2014 | Политика

Тужилаштво за ратне злочине у Београду сумњичи Орића за убиство девет цивила у селу Залазје. Тај злочин није процесуиран у Хагу и не постоји ослобађајућа пресуда трибунала.

Да ли ће за Насером Орићем бити расписана међународна црвена потерница биће познато након што надлежни у БиХ одлуче да ли ће одговорити на захтев Интерпола Београд, каже за „Политику” саговорник близак истрази.

Како сазнаје наш лист, за бившим командантом снага босанских муслимана у зони Сребренице већ постоји потерница домаћег суда. То значи да би Орић био ухапшен уколико би се појавио на територији Србије, где га сумњиче за ратне злочине почињене у јулу 1992. године у месту Залазје, Доњи Поточари, општина Сребреница. Реч је о убиству девет цивила, а уз Орића су за тај злочин осумњичене још четири особе.

У Тужилаштву за ратне злочине и МУП-у Србије нисмо јуче добили потврду ове информације, али је медијима у БиХ речено да је Дирекција за координацију полицијских тела БиХ, путем Интерполовог међународног канала за размену информација, примила захтев од Интерпола Београд у вези са провером пет особа из БиХ ради, како је наведено у захтеву, расписивања међународне потернице за ратни злочин против цивилног становништва.

Захтевом Интерпола Београд, како објашњава наш саговорник, тражено је достављање идентификационог материјала (отисака прстију и држављанства) од осумњиченог Орића и још четири особе.

– Интерпол Београд био је у обавези да то уради у складу са Резолуцијом Скупштине Интерпола из 2010. године. Према том акту, кад се објављује потернице због сумње да је особа починила ратни злочин, а држављанин је друге земље, та друга држава мора одмах о томе да буде обавештена да би, уколико жели, уложила протест. Од става те државе зависи хоће ли потерница за осумњиченим бити „видљива” или не. Реч је о устаљеној методологији рада Интерпола у свету и то важи и за Хрватску и за БиХ – објашњава наш саговорник близак истрази.

„Видљива” потерница значи да за њу знају све чланице Интерпола и подразумева хапшење осумњиченог оног тренутка када крочи ван територије БиХ.

Захтев који је Интерпол Београд упутио надлежнима у БиХ подразумева хитно поступање, по којем се одговор очекује за око недељу дана. Наш саговорник објашњава да је суверено право сваке државе да ли ће и у којем року доставити тражене податке или ће уложити жалбу. Да ли ће БиХ одговорити Србији требало би да буде познато у току наредне недеље.

У зависности од тога, могућа су два сценарија. Према првом, уколико се БиХ уопште не изјасни по захтеву, Србија ће вероватно уложити жалбу Генералном секретаријату Интерпола, који има право да нареди да БиХ достави податке. Уколико надлежни у БиХ ни тада не доставе податке, могуће су одређене санкције, међу којима и избацивање БиХ из Интерпола.

Други сценарио био би да БиХ достави тражене податке, што би омогућило расписивање црвене потернице. Тада би све земље биле дужне да га ухапсе и обавесте о томе државу која је такав акт издала.

Према важећим процедурама, захтев Интерпола Београд прослеђен је надлежној агенцији за провођење закона у БиХ на даље поступање.

Према Закону о организацији надлежности државних органа у прогону починилаца ратних злочина, српско тужилаштво имало је ингеренције за процесуирање свих ратних злочина почињених на територији бивше Југославије, без обзира на националност и вероисповест. То је довело до већег броја паралелних истрага јер су исти злочини процесуирани пред правосуђима две државе. Како су земље региона са Србијом почеле да склапају билатералне споразуме, дошло се до решења, прво са Хрватском и Црном Гором, а затим и са БиХ, којим је регулисано да се више не воде паралелне истраге.

Тужилаштво Србије располаже доказима да су у селу Залазје почињени ратни злочини. Ти докази ће по свему судећи бити уступљени БиХ, чије ће тужилаштво размотрити евентуално формирање предмета против Насера Орића. Да ли ће ту бити и судског процеса и која земља ће га водити за сада ниједна држава не даје конкретне одговоре.

Докази указују на злочине који нису обухваћени хашком оптужницом, по којој је Орић у Хагу ослобођен.

Српско тужилаштво за сада не обелодањује детаље из истраге о злочину у селу Залазје. Оно што је познато јесте да је реч о убиству девет цивила, почињеном 12. јула 1992. године. Тај догађај није процесуиран у Хагу и због тога се Орић не може позивати на ту ослобађајућу пресуду.

Орић није српски пензионер

Из службе за односе са јавношћу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање „Политика” је добила одговор да ли се исплаћује пензија Насеру Орићу:

„Насер Орић није корисник пензије код РФ ПИО. Право на пензију остварује се по основу стажа осигурања за који су плаћени доприноси и није у надлежности фонда да одлучује о праву на други начин осим по Закону о ПИО. Највиши износ пензије у Србији је ограничен и тренутно износи 121.065 динара”.

Српски „специјалац”

Орић је у МУП-у Србије радио од 1987. године до почетка 1992. као специјалац, а за посебне заслуге тадашњи министар Радмило Богдановић му је поклонио пиштољ са посветом.

Данијела Вукосављевић, Доротеа Чарнић

(Политика)

http://www.nspm.rs/hronika/interpol-beograd-trazi-od-bih-podatke-o-naseru-oricu-zbog-sumnje-za-ubistvo-civila-u-srebrenici.html