Институт за истраживање српских страдања у XX веку

31.01.2014 12:02 | Срна

Источно Сарајево - Центар јавне безбједности /ЦЈБ/ Бијељина још 2006. године поднио је извјештај о злочинима над Србима у општинама Сребреница, Братунац, Милићи, Власеница, Шековићи и Зворник, а међу лицима која су вршила злочине наведен је и Насер Орић.

Тачно 9. фебруара 2006. године Тужилаштву БиХ у Сарајеву и Окружном тужилаштву Бијељина поднесен је Извјештај о извршеном кривичном дјелу против 16 лица бошњачке националности због постојања основа сумње да су од 1992. до 1995. године у овим општинама учествовали у убиствима 636 Срба.

Од тог броја, 101 је жена, 15-оро дјеце и 97 старих, болесних и изнемоглих лица, потврђено је Срни у МУП-у Републике Српске.

Срна незванично сазнаје да је Извјештај поднесен против Насера Орића, Зулфе Турсуновића, Неџада Бектића, Мирсада Дудића, Смаје Манџића, Ахме Тихића, Хакије Мехољића, Емира Халиловића, Сафета Омеровића, Хусе Салиховића, Ибре Јакубовића, Фикрета Шечића, Веказа Хусића, Веиза Бјелића, Кемала Мехмедовића и Адема Костјеревца.

Сви они терете се да су учинили кривична дјела геноцида, злочина против човјечности, ратног злочина против цивилног становништва, ратног злочина против ратних заробљеника, ратног злочина против рањеника и болесника и уништавање културних, историјских и религијских споменика.

Орић је у то вријеме обављао функцију команданта Општинског штаба Територијалне одбране /ТО/ Сребреница и команданта такозваних здружених оружаних снага субрегије Сребреница.

Турсуновић, Бектић, Дудић, Манџић и Тихић били су командантни бригада и чланови Штаба командног кадра оружаних снага Сребреница, док је Мехољић био начелник СЈБ Сребреница. Остали осумњичени били су припадници такозваних оружаних снага Територијалне одбране Сребреница.

Према Извјештају МУП-а Српске, сви осумњичени, заједно са другим старјешинама и јединицама оружаних снага Сребреница, такозване Армије БиХ и СЈБ Сребреница, као чланови и учесници удруженог злочиначког подухвата, имали су циљ да убију што више Срба, жена, дјеце, стараца и да их протјерају са њихових вјековних огњишта.

Провођење овог удруженог злочиначког подухвата у периоду од априла 1992. до јула 1995. године резултурало је убиствима, на веома свиреп и подмукао начин /из ватреног оружја у потиљак, клањем, одсијецањем дијелова тијела, паљењем, силовањима, убиствима из засједа/, више од 3.000 мушкараца, жена и дјеце - Срба из сребреничке енклаве, док их је протјерано око 15.000.

Кршећи правила међународног хуманитарног права за вријеме оружаног сукоба у БиХ, та лица су, у оквиру оружаних снага такозване Армије БиХ субрегије Сребреница, планирала, организовала, припремала, покренула, наредила и учествовала у извршењу наведених кривичних дјела над српским становништвом.

У МУП-у Српске Срни је потврђено да је 25. октобра прошле године Тужилаштво БиХ обавијестило МУП Српске да је комплетна документација садржана у Извјештају у фази анализе, и да ће у наредном периоду бити предузимане одређене мјере и радње у сврху документовања и прикупљања доказног материјала.

Радећи на истраживању и документовању кривичних дјела против човјечности и вриједности, заштићених међународним правом, почињених у протеклом грађанском рату у БиХ, МУП Српске, ЦЈБ Бијељина и СЈБ Зворник у сарадњи са полицијским станицама Сребреница, Братунац, Милићи, Шековићи и Власеница, предузео је низ оперативно-тактичких мјера и радњи у предметима гдје су учињени поменути ратни злочини.

На подручју Сребренице злочини су почињени у граду и околним селима Гниона, Гостиљ, Виогор, засеоци Васиљевићи, Баре, Ровићи и Ковачица, као и селима Осредак, Сјемово, Ораховица, Чумавићи, Међе, засеоци Црни Врх и Карно, те у селима Радошевићи, Опарци, Бојна, Обади, Залазје, Црквине, Ратковићи, засеоци Дучићи, Брађевина и Магудовићи, Крњићи, Брежани и Подравање.

На подручју насељеног мјеста Скелани, припадници такозване Армије БиХ под Орићевом командом починиле су злочине над Србима у селима Костолмци, Ћосићи, Жабоквица, Калиманићи, засеоци Кушићи, Двизовићи, Савићи, Поповићи, Росуље, Височник, Стајчићи, Прибидол и Араповићи.

На подручју Милића злочини над српским живљем почињени су у селима Метаљка, Ванџићи, Рупово Брдо и на површинском копу рудника Боксита "Браћан", док су Срби у Братунцу страдали у селима: Станатовићи, Магашићи, Јежестица, Бјеловац, Сикирић, Лозница, Загони, Пајићи, Хранча, Факовићи и Кравица.

Бошњачке фаланге починиле су злочине над Србима и на подручју општина Шековићи, и то у селима Коријен и Калабаче, и Власеница - у селима Рогосија, Шадићи и Цикотска Ријека, те на подручју општине Зворник - у селима Горња и Доња Каменица, Ново Село и Дрињача.

Истражујући ратне злочине над Србима на подручју Сребренице и Братунца, полицијски службеници ЦЈБ Бијељина поступали су по 26 наредби Окружног тужилаштва Бијељина.

Тужилаштво Србије за ратне злочине води истрагу против ратног команданта такозване Армије БиХ Насера Орића, Хакије Мехољића и још тројице Бошњака због сумње да су на Петровдан 1992. године у мјестима Залазје и Доњи Поточари убили девет српских цивила.

Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ добила је захтјев Интерпола Београд за провјеру Насера Орића, Нурије Хусића, Хакије Мехољића, Амира Мехмедовића и Смаје Манџића ради расписивања међународне потјернице због ратног злочина против цивилног становништва.



http://www.glassrpske.com/hronika/crna_hronika/Izvjestaj-protiv-16-Bosnjaka-zbog-ubistva-636-Srba/145607.html