| Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: У ИМЕ СРПСКОГ НАРОДА |
|
|
| Понедељак, 16 септембар 2013 | ||
|
Печат, 13. септембар 2013. 00:05
Злочини се догађају у сваком рату. То није никаква новост. Новост би била да се о томе пише, да се обнародују. По томе ни прошли рат није некакав изузетак. Убиства и пљачке, силовања и разбојништва, посебно се жестоко распламсавају у етничким или верским локалним сукобима, који су карактеристични за грађанске ратове. То је био случај и у Републици Српској. Оружани сукоби стварају за криминаце најпогодније услове да у име лажног националног, или верског, интереса врше убиства, силовања, разбојништва, пљачке... То је тако од искона. Убице, разбојници или лопови немају ни социјалних ни националних скрупула. Свака нација и свака држава оптерећена је таквим појединцима и њиховим злоделима. И то је наслеђе од искона. Битно је да ли органи надлежне војне или цивилне власти делују против починилаца кривичних дела, чак и у кризним условима. Или их занемарују, а можда и подстичу. Наше је уверење да нико једној нацији, у овом случају нашој српској нацији, не може да нанесе већу срамоту од наводних патриота који у име лажног националног, или верског, интереса жаре и пале по кућама својих суграђана друге вере или друге нације. То су људи од којих су се православна Црква и власти РС и Србије више пута јавно дистанцирали. Али, то никад није било довољно. Све што је нажао учињено недужним људима исламске вероисповести или римокатолицима пало је на српску душу и српску савест. Нечасни људи обезвређују достојанство и образ народа из којег потичу. Ништа мање нацију не обезвређују ни они који такве појединце и њихова недела, без обзира на мотиве, толерише и заташкавају. То се показало после сваког рата. И то је оно што су муслимани и Хрвати остали дужни српском народу не само сада, већ и после оба светска рата у прошлом веку.
Да се подсетимо на, тек, неке од случајева:
Врховни војни суд. Хан Пијесак 20. новембар 1992. године (Предмет број: 6/92) Решење за вођење поступка против: Ђ. Д , М. С, П. Б, Л. З, Г. А, С. Р, С. Г, Р. Ј, К. Ј, Н. С, Ђ. Ж, К. М, С. Ж, К. Г, С. Д, М. Р, М. З, Н. С, М. Д, Б. М, А. Ж. и М. С. ( Убиство и др. из чл. 36, став 2 тачка 4), уступа се Војном суду у Бања Луци. Против наведених лица захтев за вођење и проширење истраге поднело је Војно тужилаштво при команди Првог крајишког корпуса. Место извршења кривичног дела је село Жабари, општина Шамац. Сви окривљени су притворени. ЧЕЛИНАЦ Окружни суд у Бања Луци. (Број:К-67/01) За три тешка злочина и убиства више цивилних лица: 1) у заседи на путу Поповац – Меховци, оп. Челинац, 07.07.1992. године. око 20,00 ч. у пресретнутом камиону рег. бр. Б 1390-06 окривљени М.Ш. 1972, заједно са О. Ш. усмртио је Хасановић Смају, Дачић Касима и Јусић Раифа, 2) у селу Каблови, оп. Челинац, 31. јула 1992. око 19,00 ч. М.Ш. извршио убиство Мујкановић Рифета и 3) у селу Бастали, оп. Бања Лука, 5. августа 1992. извршио убиство пет цивила муслимана презимена Ћулум и то: Шефика, Нијаза, Салема, Ћаме и Армина. После хапшења именовани био у притвору у неколико наврата. Први пут од 26.08.1992. до 15.02.1993. Потом од 25.04.2001. до 04.05.2001. године и поново од 23. новембра 2003. године до изрицања пресуде.За наведене злочине окривљени М.Ш. (1972) осуђен је на 15 година затвора. ТЕСЛИЋ Основно јавно тужилаштво. Дана: 10. јул 1992. (Број: КТ-142/92.) Захтев за спровођење истраге против: 1) П.М. Т.С. 1953; Ч.Д.1953; Ђ.С. 1952; С.С. 1957: Т.З.1960: К.С.1952; Ш.Р.1956; Ш.С.1954; Ш.З.1957; С.Д. 1973; М.Р. 1967; Г.С. 1966; К. Д. 1954; С.П. 1972. и Д.В.1967. Именовани су одговорни што су самовољно затворили преко петсто лица од којих је неколико њих подлегло од претрпљеног злостављања и тешких батина. Именовани су у периоду јуна и јула месеца неовлашћено у неколико наврата од лица хрватске националности и муслимана употребом силе, застрашивањем, затварањем и физичким злостављањем одузели новац, накит и многе покретне ствари ради противправног прибављања имовинске користи. Именовани су окривљени за лажно представљање, као радници националне безбедности из Добоја, фалсификовање исправа и за више убистава извршених у наведеном временском периоду. Приликом подношења захтева за спровођење истраге осумњичени су се налазили у притвору. БОСАНСКИ НОВИ, насеље Уриј. Окружни суд у Бањалуци. (Број: 011-0-K -07-000 044). За убиство цивилног лица Хотић Хусеина, муслимана, 30. јуна 1992. г. у општини Босански Нови, у насељу Уриј осуђени су: 1) П. Г. рођен 20.1.1970. године у Новом Граду, на 8 година, 2) Ђ. З. рођен 13.06.1962. u Новом Граду, на казну затвора у трајању од 7 година, 3) Ђ. М. рођен 03.09. 1964. у Новом Граду, на казну затвора у трајању од 6 година, 4) Ђ. Г.рођен 13.05.1967. године у Пољавницама, општина Нови Град, на казну затвора у трајању од 6 година. БОСАНСКИ ШАМАЦ Ни српска домаћинства нису поштеђена од властитих, својих, српских, криминалаца који су се, такође, налазили и скривали под униформом полиције и Војске Републике Српске. То потврђује наредни документ Команде Источно-босанског корпуса Војске РС поднет 30. марта 1993. и заведен под ознаком Пов. бр. 22/2-858. Извештај о крађама и пљачкама имовине грађана српске националности у Посавини (општина Шамац) од стране појединаца из Првог крајишког корпуса Војске РС вршена од септембра 1992. до почетка марта 1993. Иако починиоци великог броја крађа нису откривени, ипак је утврђено да је борац З. С. из Бања Луке крао и против њега је поднета кривична пријава по чл. 148, став 2, дана 27.12.1992. Окривљени су по истом члану закона и борци М. К. и Б. М. (оба из оп. Приједор) за пљачку имовине извршену 19.12.1992. Против именованих кривична пријава је поднета 2. марта 1992. За дело крађе почињено 17. децембра 1992. окривљеин су капетан М. Ђ. и борац М. К. (оба из оп. Бања Лука). Кривична пријава против наведених лица поднета је 18. фебруара 1993. Овај извештај је потписао лично командант Источно-босанског корпуса, Војске РС, пуковник Новица Симић. ШИПОВО, село Мајевац. Окружни суд у Бања Луци. (Број: 11 0 К 000004 08 К.) За злочин почињен над цивилним лицима Ћосић Исметом, Емином Рамић, Таибом Главаш и три муслиманке Златке и Ребихе Сефер, Фатиме Кадић и другим муслиманима неутврђеног датума јула и септембра месеца 1992. године које је физички злостављао, застрашивао, нечовечно поступао, претио силовањем и нарушавао њихов телесни интегритет, а по претходно закљученом споразуму о признавању кривице, кажњен је, поново, Г. К. 1965. на 2 (две) године затвора. ШИПОВО, село Мајевац. Окружни суд у Бања Луци. Дана: 19.септембар 1993. Године. (Број: К.97/00) На основу кривичне пријаве Војног тужиоца Првог крајишког корпуса бр. 158/92. од 9. фебруара 1993. године суђено је Г.К, 1965. за убиство у покушају и рањавање Рамић Хусеина и Чајић Селима и убиство Ђевахире Рамић, Хусеинове кћерке извршено, 9. септембра 1992. око 21,00 час. Пре тога именовани се потукао са синовима Хусеина Рамића који су га вређали и добацивали „...види војника, а нема шта да једе.“. Том приликом Г. К. је добио батине, а отели су му и пушку коју није могао да употреби пошто командир није дозвољавао да војници носе са собом муницију. Пошто се у кући поново наоружао испалио је пет метака и починио наведени ратни злочин против цивилног становништва. У притводу је био од 12. септембра до 22. октобра 1992. године. За наведено дело Г.К. је осуђен на 4 године и 8 месеци затвора. ШИПОВО. Окружни суд у Бања Луци. (Број К-37/05) За ратни злочин почињен 25. септембра 1993. године око 23,00 часова, извршеног убиства цивилног лица Рибић Ђафера и убиства у покушају Рибић Суље, осуђен је Н. Д. рођ. 1957. на 13 година затвора. ДОЊИ ВАКУФ, Окружни суд у Бања Луци. (Број: К.13/04) У кафе бару „Камел“ дана 7. марта 1993. око 16 часова из аутоматског оружја убијени су цивилна лица српске националности Драшко Крндија и Мирослав Видовић. За овај злочин осуђени су С. Д. рођ. 1967. на 6 година затвора. Именовани је провео у притвору од 10. марта до 9. јуна 1993. и од 20. јуна до 22. августа 1993. К.С. 1961. на 4 године. Именовани је био у притвору од 10. марта до 9. јуна 1993. и С. Г. 1971. на 4 године затвора. Именовани је био у притвору од 10. марта до 6. априла 1993. БОСАНСКИ НОВИ, село Блага Ријека Окружни суд у Бања Луци. (Број: 011-0-К-08-00026) Дана: 25.11.2008. године донео је пресуду да се за саучесништво у убиству муслиманских цивила: Хузеировић Азиза, Халиловић Мине, Мемић Сафете и Мемић Арифа, извршено 19. и 20. октобра 1992. године осуде З. М. на казну затвора у трајању 4 године и З. Н. на 3 године затвора. За овај злочин Војно тужилаштво Првог крајишког корпуса поднело је оптужницу 15.03.1993. на основу које су осуђени у Бања Луци. У децембру 1995. године дело је преквалификовано у „ратни злочин против цивилног становништва“. За исто кривично дело као извршилац злочина над наведеним цивилним лицима пресудом број: 118-0-Кж-06-000-381 од 26.12.2006. осуђен је накнадно и М. В. на 15 година затвора. БОСАНСКИ НОВИ, Основно јавно тужилаштво (Бр. кт-89/94.) Оптужница против М. Љ. 1949, Дервиши, оп. Босански Нови, који је 12. октобра 1992. око 12,45 ч. хицем из пиштоља нанео тешке повреде Хамдији Шабићу у његовој кући, ул. Бањалучка б.б. Именовани је окривљен за убиство у покушају. Захтев за покретање истраге поднело је Војно тужилаштво бр. Кт-89/94. дана 5. јула 1994. године. КОЗАРСКА ДУБИЦА. Окружни суд у Бањалуци. Дана: 5. јануар 2001. Године (Број: К.91/00) За ратни злочин убиства цивилних лица, муслимана, Мулалић Мустафе и Хајре, Церић Самире и Аземине (дете 18 месеци) извршено 6. марта 1993. у кући Мулалић Мустафе кажњени су Д. Ш, 1954. и М. М. на по 12 година затвора. Наведена лица су притворена истог дана по извршеном злочину, 6. марта 1993. године и задржана у притвору до правоснажности пресуде. КОТОР ВАРОШ, село Дунићи. Окружни суд у Бањалуци. (Број:к-68/01) За кривично дело тешко разбојништва са убиством извршено 27.10.1993. године када је опљачкано 6 (шест) коња, 6(шест) крава, 2 (два) телета и нешто техничке робе и притом убијена Мунира Дунић осуђени су: Н. Ј, рођ. 1970. (4 године и 6 месеци затвора), Д.Т. рођ. 1967. (2 године затвора), И. Р. рођ. 1966. (2 године), Ј. С. рођ. 1968. (2 године), В. Т. рођ. 1971. (2 године), В.С. рођ. 1966. (2 године) и Н. Ј. (2 године). У изречену казну урачунато је време проведено у војном затвору од новембра 1993. године. Именовани су се бранили да су кривицу признали под батинама у војној полицији. БАЊА ЛУКА, село Мотике. Окружни суд у Бања Луци. (Бр. К.63/01) Оптужницу поднело Основно јавно тужилаштво у Бања Луци бр. Ку-173/93 од 9. новембра 1993. године за ратни злочин против цивилног становништва, убиство цивила хрватске националности, Николе и његове мајке Манде Ковачевић извршено 8.маја 1993. године Главни претрес одржан 17. фебруара 1994. Окривљени Ц.Т. рођ. 1968, притворен од 15. маја 1993. до 24. фебруара 1995. од када се налазио на слободи. За наведено дело Ц. Т. је осуђен на казну затвора од 12 година. БАЊА ЛУКА, логор Мањача. Окружни суд у Бањалуци. (Број.OII-0-K-06-0000 05) За нечовечно поступање са затвореницима, злостављање и мучење затвореника и убиство логораша Омера Филиповића и Есада Бендер осуђени су Б. Ж. на казну затвора у трајању од 14 година, Т. С. на 12 година и Г. З. на 10 година затвора. Врховни суд РС поступајући по жалби одбране донео је пресуду да се измене изречене казне. Тако је првооптужени Б. Ж. кажњен на 11 година затвора, Т. С. на 8 и Г. З. на 6 година затвора. БАЊА ЛУКА, Војни суд, Дана 10. септембра 1992. Године (Ки. бр. 45/92). Решење о спровођењу истраге против Ж. З, рођ. 1968. из Приједора због сумње да је 24. јула 1992. године око 21,00 ч. у болници „др Младен Стојановић“ ножем ударио у пределу срца раније преминулог Омера Караџића који се налазио на носилима. Решење је донето на основу пријаве Војног тужилаштва при команди Првог крајишког корпуса бр. 84/92 од 7. септембра 1991. Именовани је признао дело и притворен је 22. августа 1992. године. БАЊА ЛУКА. Основни суд. (Број: су-199/97) Извештај о спровођењу истраге против Ш.М, Ш. О. и Ш. Р. из села Поповац, општина Челинац, окривљених за више кривичних дела почињених 1992. године. Решење о спровођењу истраге број: Ки-412/92. донето 5. септембра 1992. године због основне сумње да су: - Ш. М. и Ш. О. дана 7. јула 1992. у заседи на путу Поповац – Меховци, оп. Челинац, 07.07.1992. године око 20,00 ч. у пресретнутом камиону рег. бр. Б 1390-06 усмртили Хасановић Смају, Дачић Касима и Јусић Раифа. - Ш. О. у селу Каблови, оп. Челинац, 13. јула 1992. око 19,00 ч. у шуми „Пртлина“, извршио убиство Ковачевић Ејуба, - Ш. М. 31. јула 1992. године око 19 ч. у селу Каблови, оп. Челинац, извршио убиство Мујкановић Ризета пред његовом кућом. - Ш. О. у селу Бастали у кући убио је 1. августа Мујкановић Ејуба и Мелину, а ранио Мујкановић Исмету. Истог дана именовани је напао и кућу Мујкановић Џевиде и истој нанео повреду са неколико прострелних рана. - Р. Ш. и М. Ш. у селу Бастали, оп. Бања Лука, 15. августа 1992. око 15 ч. извршили убиство пет цивила муслимана презимена Ћулум и то: Шефика, Нијаза, Салема, Ћаме и Армина. Против именованих је подигнута оптужница за више убистава и више убистава у покушају и одређен им је притвор. Међутим, доста времена се изгубило око утврђивања надлежност. У време подношења овог извештаја предмет се налазио код војног суда. БАЊА ЛУКА. Основни суд. (Број: ИКС-86/96) Извештај Војном суду да је М.П. 1954, Козарска Дубица, ступио на издржавање казне по пресуди Вишег суда бр. ИК-89/93. у трајању 7 година и 6 месеци. У казну му је урачунато и време проведено у притвору од 12. јануара 1993. године. БАЊА ЛУКА. Војни суд. Дана: 9. марта 1993.године. (Број: КВ 21/93) На предлог Војног тужилаштва при команди Првога крајишког корпуса донето је решење о продужењу притвора П.Ц. рођ. 1968, Котор Варош, на још два месеца. Именованом је првобитним решењем истражног судије кр. бр. 209/93. од 21. јула 1993. одређен притвор, али се тај период продужава до окончања истраге да окривљени не би утицао на сведоке. Дела за које се терети. П. Ц. је окривљен за тешки случај разбојништва из чл. 151, став 1. САНСКИ МОСТ. Чета војне полиције.Службена белешка 5. децембра 1992. Саслушање окривљеног Г.О. рођ. 1971. поводом убиства више мештана хрватске националности извршено у селима Сасина (оп. Сански Мост) и Томшићи (оп. Приједор). Убиство мештана неведених села договорено је 3. децембра 1992. на гробљу приликом сахране убијеног Р. Г. Именовани и његови саучесници Г. М, Г. М, Г. Б. и Ш. З. су 5. децембра 1992. око 13 ч. извршили договорена убиства цивилних лица хрватске националности у знак освете за смрт њиховог рођака Г. Р. Истог дана, 5. децембра, око 22 ч. наведена лица су ухапшена и приведена у просторије војне полиције. Записник о увиђају извршен на месту злочина и кривична пријава достављени су Војном тужилаштву Бања Лука 16. децембра 1992. године ПРИЈЕДОР Окружни суд у Бањалуци. (Број К-50/01) Тужбу поднело Основно јавно тужилаштву у Пиједору бр. КТ-68/94, од 29.јуна 1994. а потом, по пријему надлежности, Окружно јавно тужилаштво у Бања Луци бр. КТ-93/04. Тужба прецизирана на главном претресу дана 8. и 17. новембра 2005. године као ратни злочин против цивилног становништва, за убиство шест цивилних лица, муслимана. и пљачку имовине: Атифа и Злате Ћанић, ул. Милоша Обилића 173, Шефика Шергића, ул. Милоша Обилића 187, Фарука и Рефике Ризвић и Фадиле Махмуљан, ул. Петра Прерадовића 29 извршена у времену од 29-31. марта 1994. године Злочин су починили припадници резервног састава милиције Д. Р, Р. К. и Д. К. су затворени 11.априла 1994, а пуштени 4. октобра 1994. да се бране са слободе. За наведено дело осуђени су: Д. Р. на 20 година затвора. Р. К. на 10 година и Д. К. такође 10 година. ПРИЈЕДОР, село Љубија, заселак Рашаљ. Окружни суд Бања Лука. (Број:011-0-К-06-000067). За убиство цивилног лица хрватске националности Иве Гаврановића, рођ. 1926. године извршено 01. септембра 1992. године осуђени су Ђ. П. рођ. 1957. на 8 година затвора и Б. С. рођ. 1942. на 7 година затвора. ПРИЈЕДОР, село Хегићи (Љубија). Окружни суд Бања Лука. (Број: 011-0-К-06-000-068). Окривљени Б.М, рођ. 1962. починио је 14.08.1992. године ратни злочин убиство цивила муслимана Чехић Расима. За наведени злочин Б. М. осуђен је на 7 година затвора. БИЈЕЉИНА, Основни и Виши суд. (Предмет бр. Кж.74/95). Окривљени у осуђени: Б.Ђ, З.П, Ж.Л, В.К, Н. К, Р.Н, З.Т, В.М, З.Ј, З. Т, М.Т, Р. М и М.С. Именовани су окривљени за убиства и пљачку лица муслиманске националности. Оштећени Едина Раничевић, Един Арнаутовић, Неџад Куртовић, Хоџић Јусуф и Субхија, чланови породице Сајтовић, Исић Мирсад, и др. Основни суд у Бијељини прву пресуду донео 17.04. 1995, а Виши суд у Бијељини коначну пресуду 27.10.1995. Првооптужени Б.Ђ. осуђен на 20 година, а другооптижени З. .П. на 12 година. Осталима потврђене казне изрече од Основног суда, али пошто располажемо само пресудом Вишег, али не и основног суда у Бијељини, није позната висина казни које је изрекао Основни суд. БИЈЕЉИНА, Основни суд, (предмет број КТ-1180/93). Цивилно лице српске националности Р. М. оптужен 17.08.1993. године, а осуђен 22.03.1995. због убиства Хајрије Казић на 8 година и 6 месеци затвора. БИЈЕЉИНА, Основни суд, (предмет број КТ-967/93). Окривљени О.Т. оптужен 02.10.1993. због кривичног дела из чл.36 КЗ РС. Оштећени Анто Камењашевић. Оптужница подигнута 02.10.1993. Првостепена пресуда донешена 18.01.1994. којом је именовани осуђен на казну затвора у трајању 4 године и 6 месеци. Другостепена пресуда донета 16.05.1994. којом је казна повечана на девет (9) година затвора. БИЈЕЉИНА, Основни суд, (предмет бр. КТ-749/93). П.Т, М.В, М.С и М.С. окривљени су због кривичног дела разбојништва, а првооптужени П. Т. и за дело силовања. Оштећени Сабина Бегић и Шукрија Бегић. Оптужница подигнута 18.06.1993. године Пресуда донета 01.07.1993. којом се осуђују: П. Т. на 3 године, М. В. на 2 године и 2 месеца, М. С. на 1 годину и 6 месеци, М. С. на 1 годину и 3 месеца. БИЈЕЉИНА, Основни суд, (предмет бр. КТ-40/01). Окривљени С. Л. и О. Р. за разбојничку крађу, разбојништво и убиство. Оштећени Салко Хукић и др. Оптужница подигнута 25.06.2001. године За С. Л. пресуда донета 25.01.2007. којом је осуђен на 11 година затвора. За О. Р. пресуда донета 11.06.2004. којом је осуђен на 7 година затвора. БИЈЕЉИНА, Основни суд, (предмет бр. КТ-1/92). Окривљени С. М. и женска особа В. Ф. из Зворника због кривичног дела из чл. 36 став 2. Оштећени Мустафа Имшировић, и др. Уступљено 06.03.1998. у надлежност ОЈТ Нови Сад. БИЈЕЉИНА, Основни суд, (предмет бр. КТ-1/92). Окривљени К. К. и Д. Т. за кривично дело из чл. 88 и чл. 36. Оштећени Расема Столић, Пашалић (женска особа), Мехмед Столић и Мехмед Јакубовић. Предмет уступљен ОЈТ Брчко. ЗВОРНИК, Основно јавно тужилаштво. Дана: 27. маја 1993. (Број: КТ-19/92). Захтев за спровођење истраге против З. Ч. рођ. 1967. године за кривично дело принудне обљубе из чл. 88. Оштећена муслиманка Мирзета Гребовић, 1968. Окривљени је дана 28. јула 1992. године око 22,30 ч. док је био на стражи на стадиону у селу Дивич силовао именовану наводећи то као чин освете за силовану сестру коју су наводно силовали муслимани. Војно тужилаштво Крајишког корпуса. (Предмет КТ-60/92). Окривљени З. П. по чл. 36. Оштећена Зехва Хасичић. Оптужница поднета 19.09.1992. и 02.03.1993. уступљена у надлежност ВТ КК (Војно тужилаштво Крајишког корпуса.) Војно тужилаштво Крајишког корпуса. (Предмет КТ-632/92). Окривљени Ж. Г. и Д. П. за дело из чл. 36. Оштећени Зулфа Шабић и Фехим Шабић. Предмет 02.03.1993. уступљен у надлежност ВТ КК. Војно тужилаштво Крајишког корпуса. (Предмет КТ-633/92). Окривљени О. М. за кривично дело из чл. 88. Очтећени Шемса Ћорић. Предмет 02.03.1993. уступљен у надлежност ВТ КК. Војно тужилаштво Крајишког корпуса. (Предмет КТ-868/92). Окривљени Р. Т. за кривично село из чл. 136. Оштећени Ризо Халиловић. Предмет 02.03.1993. уступљен у надлежност ВТ КК. Војно тужилаштво Крајишког корпуса. (Предмет КТ-46/93). Окривљени М. К. за кривично село из чл. 136. Оштећени Анто Јажић. Предмет 27.02.1993. уступљен у надлежност Војном тужилаштву Крајишког корпуса. Нека од поменутих суђења окончана су тек после рата, али то не умањује њихов значај, јер су кривичне пријаве, хапшења и друге процесне радње обављене у ратном периоду. У свим случајевима навођене су одредбе Кривичног закона СФРЈ. Изнети примери илуструју активности на спречавању криминалитета од стране само неколико војних и цивилних правосудних институција. Можда је то довољан доказ да је још током стварања српска полудржава у Босни и Херцеговини бар покушавала да се у тешким ратним условима супротстави лоповима и убицама из властитих редова. Али то није довољно за потпуну правну, још више моралну, рехабилитацију. Скоро две деценије после окончања ратних сукоба остаје непознат укупан обим ангажовања правосудних институција Републике Српске. Држава и њене институције, пре свега органи власти, али и стручне и научне установе, не оглашавају се и не саопштавају своје налазе. Штета је што недостају кривичне пријаве и пресуде већине цивилних и војних тужилштава и судова који су функционисали током рата. Притом мислим на правосудне војне и цивилне институције које су деловале у већим центрима Добоју, Требињу, Зворнику, Невесињу, Фочи или на Херцеговачки и др. корпусе Војске РС... Можда је та документација уништена, а можда се још увек негде прикрива. Није познато чиме располаже Тужилаштво хашког Трибунала. Познато нам је да су одбране српских затвореника на суђењима у Хагу ретко, и углавном површно, улазиле у ову проблематику. Извесан број суђења за злочине припадника српских полицијских и војних формација почињене над муслиманима и Хрватима у Републици Српској, односно у бившој југословенској републици Босни и Херцеговини, током рата 1992-1995. године одржано је у суседним републикама Србији и Црној Гори. Подсећамо на суђења у Шапцу 1992-1994. јединици „Жуте осе“ и Д.В., званом „Репић“, за злочине злостављање и убиства муслимана у Дому културе Челопек у Зворнику. Именовани је осуђен на десет година затвора. Ту је и процес у Окружном суду у Београду, септембра 2003. године за киднаповање у Сјеверину седамнаест муслимана из међуградског аутобуса извршено 22. октобра 1992. године и њихово погубљење у Вишеграду. Отмицу путника и егзекуцију извршила паравојна група „Осветници“. За наведено дело осуђени М. Л., О. К. и Д. Д. на по 20 година затвора и Ђ. Ш. на 15 година. У Црној Гори у Бијелом Пољу месеца маја 1998. почело је суђење лицима окривљеним за киднаповање муслимана у селу Штрпци из воза Београд - Бар бр. 671, када је 27. фебруара 1993. године отето 20 путника. Окривљен је Н. Р. и ухапшен још 1996. године Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду 07.12.2009. године осудило Н. М. на 13 година затвора за убиство Хусеина Грбића и Рефика Велића и покушај убиства Џемала Хаџалића у месту Стари Мајдан, дана 21.12. 1992. године. На жалост на другој страни, код Хрвата и муслимана, нисмо наишли ни на наговештај сличних активности против пљачкаша и убица из редова полиције или војних формација Армије БиХ. На против, убиства, силовања и физичка злостављања, разбојништва и пљачке су од првог дана рата саставни део концепта изгона и уништења држављана српске националности са простора на којима су у Босни и Херцеговини господариле муслиманске власти. Поучан је пример Сребренице. Почетком рата Срби су уништени у овој општини. Крајем 1992. на подручју Сребренице је остало свега 9% српског становништва евидентираног приликом пописа претходне године. Срби су протерани или побијени не само из града, већ и из околних села (остали су само у подрињским селима Скелани, Црвица, Лијешће и Петрића). За сва та убиства, пљачке и разарања муслиманске власти ни за време рата, ни данас, нису поднеле ни једну кривичну пријаву. На против, оптужени су Срби за геноцид над муслиманима. Свакако да су цивилне и војне власти Републике Српске оправдано незадовољне оним што су учиниле, још мање оним што су хтеле, али нису успеле, да постигну на спречавању криминалитета. Али, у односу на оно што су постигле или бар покушавале да постигну муслиманске и хрватске власти, српски напори и успеси могу да имају капиталан значај. Ни данас, скоро две деценије од краја рата ни муслиманска ни хрватска страна, или још прецизније, власти Муслиманско-хрватске федерације, нису достигле обим активности које су само током непуне четири ратне године оствариле власти у српским општинама и команде у јединицама Војске Републике Српске. Супротстављање криминалитету у Муслиманско-хрватској федерацији у време рата, као и данас, свело се на хапшење и процесуирање криминалаца и злочинаца само за злочине над припадницима властитог, муслиманског или хрватскох, народа али не, или изузетно ретко, и за злочине над лицима српске националности. Доказ за ову тврдњу су хапшења и пресуде донете за злочине над Србима. Реч је и о квалитету и о броју таквих пресуда. Ово су привремени резултати нашег вишегодишњег (не)завршеног истраживања. И поред тога што ни после две деценије посао није приведен крају пажњу завређују чињенице у којима се огледа сва суровост рата. Без жеље да опширније тумачимо и разјашњавамо домаће и међународне репрекусије тих и таквих појава, као и нашег понашања, сматрамо да је овом приликом довољно да јавност упознамо бар са делом документације до које смо у међувремену дошли истражујући ову материју. Желимо посебно нагласити да ово саопштавамо у име оних српских патриота који су из борби за своју нацију у Босни и Херцеговини изашли чиста образа, а то је У ИМЕ СРПСКОГ НАРОДА. На крају, сабирајући године изречених казни за злочине над (не)Србима у РС почињене током рата 1992-1995. године дошли смо до запањујућег податка а то је: изречених око 700 година затвора. Вреди онда поставити питање: да ли народ који је стигматизован за геноцидан народ, и то од стране некадашњих савезника у борби против фашизма, има снаге да процесуира и јавно изговори имена оних који су га својим криминалним радњама осрамотили и тиме му нанели непроцењиву штету? Наравно, да не. Како је могуће да геноцидан народ својим сународницима за кривична дела почињена над поданицима других верских и етничких заједница током оружаних сукоба, према непотпуним сазнањима, покрене толико процеса и изрекне око 700 година затвора? Овде смо доказали да је реч о народу који је морално довољно снажан да у сурово доба рата казни оне које су починили злочине. Само и једино народе који су спремни и храбри да говоре о сопственим грешкама историја препознаје за ВЕЛИКЕ. Шира верзија текста који је под насловом: Срби „геноцидни“, а правдољубиви, објављен у београдском Печату, 13. септембра 2013. |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
