Институт за истраживање српских страдања у XX веку

26. 08. 2013. 21:50h | Бета

Одбрана Ратка Младића тврдила је данас пред Хашким трибуналом да босански Срби током рата у БиХ нису могли бити сепаратисти, како је их је назвао вештак за историју и сведок тужилаштва Роберт Донија, зато што су желели да остану у Југославији.

Одговарајући на питања Младићевог браниоца Бранка Лукића, амерички историчар остао је при исказу да су босанских Срби, преко Српске демократске странке (СДС), активно радили на разбијању БиХ.

"У то време, постоји СФРЈ, Срби желе да остану у њој, а они се означавају као сепаратисти. Како неко ко жели да остане у држави може бити сепаратиста?", питао је адвокат Лукић.

Донија је одговорио да су, уочи рата, у исто време, Муслимани и Хрвати имали тежњу ка независности БиХ, а Срби намеру да се од такве независне БиХ отцепе. Као "примарни циљ" српске стране сведок је навео останак у Југославији заједно са Муслиманима и Хрватима у оквиру Босне и Херцеговине, а одвајање од независне БиХ, по његовим речима, било је секундарни циљ, када је опстанак Југославије постао немогућ.

На сугестију одбране, Донија је потврдио да је тежња ка независности Муслимана и Хрвата "појачавала сепаратистичке намере" босанских Срба. Референдум о независности БиХ из фебруара 1992. Младићев бранилац назвао је "незаконитим и противуставним", зато што је одржан упркос противљењу једног конститутивног народа - српског, и противно уставној забрани националног прегласавања.

Вештак оптужбе то је одбацио, наглашавајући да је Бадинтерова комисија, у име тадашње Европске заједнице (ЕЗ), узела у обзир противљење које су Срби изразили на свом плебисциту у новембру 1991. године, када је као услов за признавање независности БиХ поставила одржавање референдума по систему "један човек-један глас".

На сугестију одбране да се исход таквог референдума "унапред знао" и да је то показало "двоструке стандарде" ЕЗ, Донија је одговорио да је ЕЗ покушавала да уведе ред у процесе осамостаљивања на принципу већинског гласања, насупрот концепту конститутивности народа, који је потицао из "стаљинистичких времена".

Осврћући се на ратну ситуацију у Сарајеву, Младићева одбрана тврдила је да Србима није било дозвољено да напусте град и да су они били коришћени као "живи штит", морали да копају ровове, били пљачкани и насумично убијани. Сведок Донија то је назвао "пропагандистичком карикатуром", која не одражава прави положај Срба у Сарајеву.

Он је казао да су Срби који су желели да оду из града то могли да учине, и прецизирао да их је пре рата у граду било 150.000, а на крају сукоба "20.000 до 60.000".

Одбрана је тврдила и да су муслиманске снаге, с пролећа 1992. године, "без разлога" напале колону ЈНА која се повлачила из касарне у Тузли и "убиле и спалиле децу", односно "регруте од 18-19 година". Негирајући то, Донија је истакао да ни на београдском суђењу тузланском званичнику Илији Јуришићу није утврђено ко је изазвао инцидент. Потврдио је, међутим, да је тада убијено између 34 и 47 војника, и да није чуо за жртве на муслиманској страни.

Младићева одбрана данас је поновила захтев да број радних дана недељно, због генералове болести, буде смањен са пет на четири. Председавајући судија Алфонс Ори рекао је да ће расправно веће тај захтев размотрити. Прошлог петка, заседање је било прекинуто зато што је Младићу, по речима браниоца Лукића, утрнула десна страна тела услед ниског крвног притиска. Судије су раније одбиле захтев одбране за скраћивање радне недеље.



http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/339631/Srbi-zeleli-da-ostanu-u-Jugoslaviji