О нама 
Укључите се...
|
Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред
дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да
наша настојања још нису довела до потпуних резултата.
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније
окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у
томе помогнете. Више...
|
Помозите
|
Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку.
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52
Комерцијална банка Београд
Више информација ...
|
|
|
| Петак, 23 фебруар 2007 | ||||
Страна 1 од 2 Институт за истраживање српских страдања у XX веку
Од 17. новембра 2008. године Центар за истраживање злочина
над српским народом извршио је промене у начину организовања
и убудуће ће радити као Институт за истраживање српских страдања у XX веку, настављјући концепцију коју је Центар до сада успешно развијао. Утолико,
У оквиру глобалног пројекта, Страдање Срба у XX веку,Центар од 12. јула 1992. године ради на прикупљању података
о српским жртвама, као и почионицима злочина над нашим народом на просторима бивше Југославије.
Главни циљеви и основни садржај пројекта. Наша намера је да утврдимо све битне чињенице о жртвама које смо имали у овом рату са прецизним назнакама за сваког покојника (то подразумева податке за идентификацију - име, презиме, име оца, годину и место рођења - место сталног боравка, пол, занимање, време, место и околности у којима је жртва страдала, одговорни појединци или формације, сведоци, извор информација и фотографија жртве). На тај начин желимо обезбедити потпуну и веродостојну документацију о сваком појединцу српске националности који је страдао у овом рату, а тиме и о укупним жртвама за свако село и сваку општину у којој су живели наши сународници, као и за укупну територију Босне и Херцеговине, односно Хрватске. У овој фази рада предност је дата истраживањима о жртвама последњег рата на просторима БиХ. Међутим, то не значи да је занемарено подручје Хрватске. Приликом утврђивања приоритета имали смо у виду да је на овим пословима за Хрватску, истина на други начин и другачијом методологијом, већ годинама ангажован VERITAS и да је Република Српска у том погледу у неповољнијој ситуацији. Овај посао покренут је из страха да се поново, као што је то био случај у претходна два рата, не догоди да српски народ не располаже веродостојном документацијом о властитој судбини и властитим жртвама које је поднео у борби за своје ослобођење. Или, другачије речено, о страдању које су проузроковали познаници из истих или суседних муслиманских и хрватских насеља. Тај комшијски злочин стално је прећуткиван и избегавано је да се помене после сваког од претходних ратова, а то је, сасвим сигурно, проузроковало и допринело нашем већем страдању приликом поновног растурања, некада заједничке, југословенске државе. На тај начин покушавамо, а у доброј мери и успевамо, пре свега захваљујући сведочењу преживелих жртава, али и на друге начине, да идентификујемо не само углавном већ познате идејне вође у борби против нашег народа или руководиоце разних институција (СДА, ХДЗ, и др) и војних формација, већ и непосредне извршиоце, често раније познанике, па и наводне пријатеље или комшије наших жртава. Ти подаци су и омогућили формирање посебних досијеа о починиоцима злочина над многим нашим насељима, породицама и појединцима. Прикупљени и обрађени материјал о сваком препознатом починиоцу злочина садржи поуздане или релативно поуздане податке о томе за шта се терети (идентификациони подаци, функције и јединице, места и времена злодела, имена жртава, имена сведока, извори информација, по могућности и фотографије). Намера нам је да утврдимо злочине почињене над нашим народом и учеснике у тим злочинима, без обзира на степен њихове одговорности.
Поред тога настојимо да евидентирамо и уништену, покретну и непокретну, имовину сваког српског домаћинства које је страдало у овом нама наметнуром рату. Истина, тај посао је тренутно, иако већ поседујемо извесну документацију, у знатном заостатку. Предност је, са пуно разумљивих и оправданих разлога, дата евиденцији жртава и прикупљању документације о онима који су проузроковали наша страдања.
Начин рада и систематизација прикупљеног материјала.
Сав документациони материјал који је неопходан за овај посао на територији БиХ налази се у разним цивилним и војним институцијама, па и код приватних лица, у Републици Српској, а у веома ограниченом обиму и у Југославији. Отуда и наша стална обавеза да сарађујемо са свима онима који нам у овом послу могу помоћи. То су, у првом реду, скупштине општина, борачке организације, службе унутрашњих послова, црквене установе, команде или штабови војних јединица, Црвени крст, правосудне институције, али и редакције локалних и републичких гласила и средстава масовних комуникација, па и поједина лица, свештеници и аутори публикација у којима се обрађује ова проблематика. Кооперативност тих институција и појединаца представљају проблем за себе. И поред сталне и несумњиве подршке коју имамо од државног руководства РС, ипак на терену, у локалним срединама, наилазимо на бројне тешкоће, па и, нама размуљиво, подозрење и опрез лица од којих зависи сарадња. То, поред сталног сиромаштва у техничким средствима, кадру, опреми и финансијама, у доброј мери успорава остале активности и укупне ефекте рада. Посебан, често готово несавладив, проблем су подаци за општине које се налазе у муслиманско хрватској федерацији и општине у Републици Хрватској. Судбина Срба у тим подручјима још увек је енигма коју тешко решавамо.
Треба, такође, истаћи да је у претходној, припремној, фази рада обављен веома обиман посао на прикупљању, обради и селекцији статистичких података. Реч је о демографским показатељима који се односе на националну структуру становништва у свим насељима на територијама бивших југословенских република Хрватске и БиХ, на основу којих је регистровано да је наш народ пре овог рата живео у око 7.700 (или око 65%) од укупног броја (11.895) насеља у ове две бивше републике ( у 57% насеља у Хрватској и у 75% насеља у БиХ према попису 1991. г. живело је и српско становништво). На основу тога је направљен попис насеља у оквиру општина и република којима припадају са показатељима о укупном броју припадника нашег народа и релативном (процентуалном) учешћу Срба у укупној популацији сваког од тих места. Наведени демографски показатељи исказани су по пописима становништва 1961, 1971, 1981. и 1991. године. Намера нам је да ове показатеље пратимо и даље у прошлост све до почетка овог века, односно од првог пописа становништва 1910. године до последњег 1991. године. Тако бисмо за свако сеоско или градско насеље добили јасан преглед присуства српске популације током овог века. У овој фази рада обрађени су и статистички подаци према попису из 1981. године о власништу над земљом за свако насеље у којем су живели припадници нашег народа. За оба ова показатеља, учешће Срба у укупној популацији и поседовање земљишта, урађени су и посебни графички прикази. Сасвим је извесно да без ових података и послова који су у претходној фази пројекта урађени не бисмо могли квалитетно обрадити и исказати последице овог рата на српска насеља која су у свеједно ком облику и обиму поднела жртве у периоду 1991 - 1995. година.
Разврставање и класификација прикупљене документације врши се по селима (досије насеља) и општинама ( досије општине) у којима су, као што смо већ поменули, по попису становништва 1991. године живели припадници нашег народа. Досије насеља је основа за формирање досијеа општине, а досије општине је основа за формирање досијеа ширих административних или територијалних подручја, нпр. среза или округа, односно међуопштинске заједнице или региона, неког културно историјског или етничког подручја (Лике, Подриња, Бирча, Босанске или Книнске крајине, Херцеговине, Озрена, Кордуна, Источне Босне, Посавине, и сл.), све до целине подручја појединих бивших југословенских република и бивше Југославије.
Досије општине, а то значи и досије насеља уколико се документација односи и на одређено насеље, садржи архивску грађу и литературу, документацију, статистистичке и друге податке: а) о последњем рату; б) Другом светском рату и в) Првом светском рату.
а) Досије општине о последњем рату сачињавају: 1) Картони жртава рата, 2) Картони домаћинстава (уништена лична имовина), 3) Картони починилаца злочина, 4) Изјаве преживелих жртава, 5) Разни наши и непријатељски писани документи (записници, службене белешке, извештаји, наредбе, и др. ) у којима се налазе сведочења или подаци о жртвама или лицима која су учествовала у неком злочину, 6) Написи објављени у дневној или периодичној штампи који се односе на поједине догађаје у општини, 7) Демографски показатељи и 8) Фото и видео документација.
б) Досије општине о Другом светском рату чине: 1) Списак српских или православних жртава, изведен из општег списка жртава Другог светског рата Савезног завода за статистику, 2) Допуне овог списка које се раде на основу остале документације ( архивске грађе, монографија и публикација, као и доскора непознатих непосредних сведочења преживелих жртава из тог периода, али и других нама познатих и доступних материјала) , 3) Попис злочинаца из тог периода, 4) Остала документација, иста као и она о последњем рату (наши и непријатељки документи, написи у разним публикацијама, сведочења преживелих, демографски показатељи, фото и филмска документација, итд.).
в) Досије општине о Првом светском рату садржи веома сиромашне показатеље, а за многе општине на овом плану још ништа није урађено. У ствари, та далека прошлост и не може бити предмет већег интересовања док се не обаве сви послови везани за догађаје последњег рата. Па ипак, у међуремену су регистроване и класификоване по општинама све жртве које наводе Вл. Ћоровић у делу Црна књига, Вл. Ј. Поповић у свом делу Патње и жртве Срба среза требињскога 1914 -1918. и Ђ. Беатовић Братунац и околина у мојим сећањима.
- Хронологија догађаја значајних за судбину српског становништва у локалној заједници. Ово, у коначном збиру, може да представља и искаже сва збивања значајна за наш народ у БиХ или Хрватској током последњег рата. (Хронологија садржи нпр. време, место и последице појединих непријатељских политичких, верских, националних, војних и других активности. Време и место појединих наших активности и подухвата: формирање СДС, органа власти, бригада, средстава информисања, итд. Саставни део хронологије су и разне међународне активности које се односе на поједина подручја – заштичене зоне, хуманитарна помоћ, НАТО активности, и др). |
||||
