| Хејден:Чудовишне оптужбе сумњивог сведока |
|
|
| Среда, 14 август 2013 | |||
|
12.08.2013 | Политика
Помно сам пратио збивања у бившој Југославији од 1989. до краја ових ратова и никада нисам чуо да је било ко у српској власти донео одлуку или рекао да ће да побије једну трећину муслимана, прекрсти другу и протера остале. А знамо да таква парола потиче из Независне Државе Хрватске Професор права на Универзитету Питсбург и истакнути амерички експерт за Балкан, Роберт Хејден, у међународним правним круговима је познат и као оштар критичар Хашког трибунала. Био је у прилици да изблиза прати рад овог суда такорећи од првог дана, у својству сведока вештака на суђењу Душку Тадићу, првом оптуженом за злочине у грађанском рату у Босни и Херцеговини. Хејден је аутор више запажених студија о бившој Југославији, њеној историји и уставном поретку, те је тим пре био пренеражен када се председник Хашког суда Теодор Мерон позвао на „сазнање” заштићеног сведока да је руководство босанских Срба 1992. донело одлуку да „трећину муслимана побије, трећину прекрсти, а трећина ће сама отићи”. То се десило када је Мерон прошлог месеца образлагао одлуку Жалбеног већа да се Радовану Караџићу суди за геноцид у седам босанскохерцеговачких општина, а не само у Сребреници.
Америчком професору је споран начин на који се хашко тужилаштво обилато користи услугама „заштићених сведока”, а посебно колики се значај у овом случају придаје тврдњама анонимног сведока који се позива искључиво на доказе из друге руке. Заштићени сведок, наиме, не тврди да је лично присуствовао састанку на ком су босански Срби тобоже босанским муслиманима наменили судбину коју су усташе спремиле Србима. Он нема доказа за своје тврдње, већ само каже да му је Свето Веселиновић из Рогатице, тобоже, током рата испричао да је такав састанак одржан 1992. године „у присуству Караџића”.
„Докази из друге руке по правилу су забрањени у америчком судству. Јер, ако је неко нешто рекао, онда позовимо њега да видимо шта он има да каже. У овом случају заштићени сведок каже да је Стево Веселиновић њему рекао да је био на састанку где је наводно чуо да је донета таква одлука. То није само из друге руке, него из треће руке и веома је чудно да оптужба може да уведе такав доказ”, каже Хејден. Да ли и у једном правном систему постоји такав преседан? По правилу Трибунала, они могу да прихвате доказе из друге руке. Али мени је сумњиво то што Тужилаштво није позвало Стеву Веселиновића да потврди наводе сведока КДЗ-051. Ако демантује, онда нема ништа од тога. Стево Веселиновић је још у фебруару, у поднеску Трибуналу, а прошлог месеца и у интервјуу „Политици”, демантовао наводе тог заштићеног сведока. Додао је и да га на сведочењу у Хагу нико није питао о тој наводној изјави. Ја сам помно пратио збивања у бившој Југославији од 1989. до краја ових ратова и никада нисам чуо да је било ко у српској власти донео одлуку или рекао да ће да побије једну трећину муслимана, прекрсти другу и протера остале. А знамо да таква парола потиче из Независне Државе Хрватске. Прочитао сам да је Српска православна црква против прекрштавања. Чиме ви објашњавате овакву историјску инверзију? Не знам ко је тај заштићени сведок, али прави проблем је што нико не зна ко је он. Тачније, неко зна, али нико не сме да каже. Е, ту се поставља питање да ли је тај човек веродостојан или није. Исти сведок је сведочио и у предмету против Момчила Крајишника. Проблем с таквим сведоцима је што је веома тешко проверити њихове исказе. Све чешће се и у западним медијима критикује Трибунал. Откуд то сада, када је при крају мандата? Неколико оптужених је ослобођено командне одговорности, попут хрватских генерала Готовине и Маркача, затим Момчила Перишића и полицијских шефова из Србије. Људи се питају због чега је то. Мени је то веома занимљиво зато што изгледа да се у неким круговима на западу сматра да нико не може бити ослобођен кривице. Чим Трибунал каже да човек није крив за нешто, онда се то прогласи за велику грешку Трибунала. Они који заступају тај став не траже фер суђење него позоришно суђење. То иде по принципу: ми знамо да су криви и сада ћемо да покажемо да су криви. Како ви схватате улогу данског судије Фредерика Хархофа који је практично оптужио председник Трибунала (Мерона) да је притиском на друге судије испословао ослобађајуће пресуде? И то је занимљиво. Необично је да судија било ког суда даје такву јавну критику рада истог суда. Нисам стручњак за правну етику, али то је вероватно против правне етике судства било где. Необично је и то што је Хархоф прво био хашки тужилац, а онда је постао судија у том истом суду. Али, с друге стране, морам да кажем да је и судија Алфонс Ори почео као адвокат одбране. Дакле, они имају неке своје обичаје. Шта стоји иза Хархофовог писма? Хархоф је рекао: „Они који су на власти криви су само зато што су на власти, а криви су већ ако не могу да докажу да нису имали никаква сазнања о злочинима”. Прво, то значи да они морају да докажу да су невини, а то је против свих принципа модерног кривичног права. Друго, ако је тако, онда су и амерички и европски лидери у проблему. Ричард Холбрук је у својој књизи навео да су Американци подржали „Олују”. У тој књизи један његов сарадник се жали на то шта ради хрватска војска, а Холбрук му каже: „Ћути, они су наши ’авлијанери’. Ако су криви Готовина и ови други, онда су ту негде и Холбрук, Питер Галбрајт или Бил Клинтон. Ако се држе Хархофовог става, онда су они својом дипломатском и војном подршком Хрватима ту негде, мада се то никада неће десити да буду кривично гоњени. Хархоф каже да се командна кривица вероватно и не може доказати у сваком појединачном случају. Не само то. По њему, чим је човек на тој функцији, он је кривично одговоран. Тужилаштво и не мора да доказује кривицу, већ само да докаже да је неко био председник. Да ли је то нормално? Па, није уопште нормално. Бошњаци се много жале на њега, а Војислав Шешељ је тражио његово изузеће. Можемо да кажемо да је судија успео у нечему у чему нико други није. Читав регион лоше мисли о Трибуналу. Биљана Митриновић објављено: 12.08.2013. http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Cudovisne-optuzbe-sumnjivog-svedoka.sr.html |
|||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
