| У Сребреници одржана конференције о страдању Срба у Бирчу |
|
|
| Среда, 25 октобар 2006 | |
 Глас СрпскеНовости - 29 окт. 2006 18:00:00 У Сребреници одржана конференције о страдању Срба у Бирчу Извртање историјских чињеница, на основу којих се српски народ и Република Српска настоје прогласити геноцидним, најтежи је злочин, не само према нама данас, него и према генерацијама које долазе, истакао Бранислав Дукић СРЕБРЕНИЦA - На простору регије Бирач, од 1992. до 1995. године, убијена су 3.262 Србина, међу којима је више од половине цивила, који су побијени на најсвирепији начин - одсијецањем главе, клањем и спаљивањем. У Бирчу се догодио злочин над српским народом и он је, због сљепоће међународних и домаћих правосудних органа, остао некажњен. Злочинци не смију живјети некажњени поред гробова својих жртава и зато ћемо, рачунајући на историјско право српског народа на истину и правду, тражити од надлежних републичких и државних институција да убрзају истраге и казне све починиоце злочина над српским народом. “ ” ИСТРAГЕ - Руководилац Центра за истраживање злочина над српским народом из Београда Миливоје Иванишевић навео је на конференцији у Сребреници податак да је на подручју Бирча регистровано 1.213 лица одговорних за злочине које су починили над Србима ове регије у периоду од 1992. до 1995. године. Ово је закључено на крају конференције о страдању Срба у Бирчу под називом "Злочин без казне", која је, у организацији регионалног Удружења логораша и уз учешће научних радника, истраживача, историчара, представника Тужилаштва БиХ, књижевника и осталих, у суботу одржана у Сребреници. Говорећи о страдању Срба на овим просторима, предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић истакао је да "понижење, монструозне лажи и прикривање истине о страдању српског народа у Бирчу више боле од мука које су појединци и породице претрпјели". - Извртање историјских чињеница, на основу којих се српски народ и Република Српска настоје прогласити геноцидним, најтежи је злочин, не само према нама данас, него и према генерацијама које долазе - рекао је Дукић, закључујући да тровање лажима, лицемјерје и пристрасност у кројењу правде не може бити основ за изградњу равноправног друштва, "очишћеног од свих претходних гријехова". “ ” ИСТРAГЕ II - Савјетник главног тужиоца БиХ Тоби Кедман упознао је учеснике конференције у Сребреници да је покренуто неколико истражних радњи, везаних за злочине почињене над Србима у Бирчу. Он није прецизирао о којим лицима се ради, али је познато да је Окружно тужилаштво у Бијељини, од 49 осумњичених Бошњака, протекле седмице саслушало актуелног начелника сребреничке општине Aбдурахмана Малкића, замјеника ратног команданта Сребренице Зулфу Турсуновића и ратног начелника полиције у овом граду Хакију Мехољића. Осврћући се на документарни филм о страдању Срба у Сребреници, Братунцу и Милићима, који је приказан на овој конференцији, директор републичке Канцеларије за тражење несталих Милан Богданић истакао је да се на жртвама добро виде трагови бруталности и масакра, које су починиоци, у највећем броју случајева, жељели да прикрију. - Чињеница да су од 54 ексхумирана тијела на овом подручју свега два била комплетна потврђује да су починиоци тих недјела предузели све радње да прикрију трагове злочина - нагласио је Богданић. Он је изнио и податак да је Канцеларија, након завршетка рата, евидентирала 104 нестала лица, од којих у Сребреници 72, Братунцу 25, Скеланима четири и Милићима три. Говорећи о категорији несталих лица у овим општинама, Богданић је навео да су њих чак 70 биле цивилне жртве, а међу њима је било 15 жена. Овај податак, према његовим ријечима, потврђује процјене Канцеларије да је однос цивилних и војних жртава из реда српског народа приближно једнак, што бошњачка страна стално минимизује, наводећи да је тај однос максимално десет одсто. Посветивши, у свом излагању, посебну пажњу страдању жена у Бирчу, књижевник и публициста Љиљана Булатовић, позивајући се на документоване податке београдског Центра за истраживање злочина над српским народом, навела је да су у БиХ од 1992. до 1995. године од укупног броја убијених Срба 23 одсто биле жене. - Од укупног броја убијених, три пута је више жена које су страдале од хладног оружја. Зликовци су их најприје силовали, а потом масакрирали, клали и палили, рачунајући на то да страдање жена има убитачну посљедицу - уништавање будућности једне нације - рекла је Булатовићева, подсјетивши да је на подручју Бирча највећи број Српкиња страдао 1992. и 1993. године. Он је оцијенила да то указује "на смишљени процес геноцидног изгона српског народа са овог подручја". Учествујући у раду конференције у Сребреници, руски академик Јелена Гускова истакла је да је, радећи у Центру за изучавање балканске кризе, упозната са страдањем српског народа. - О том страдању мора да зна читав свијет. Ми ћемо, због ратних догађаја на овим просторима, имати посла још сто наредних година, јер човјечанство мора да зна да је на овим просторима страдао невини српски народ - истакла је Гускова, шаљући поруку Србима да морају истрајати на истини о свом страдању и да не смију дозволити да им историју пишу "они који су дошли овдје да вас уче демократији, не знајући притом српски језик и историју овог народа". Осврћући се на историјске чињенице, проф. др Мирко Зуровац нагласио је да српски народ никада није водио агресивне и освајачке ратове. - Познато је да је српски народ, у својој дугој историји, често био мета многих агресија, против којих се морао борити да би опстао на овим просторима. Више пута показало се да овдје ништа није једанпут, за свагда, изборено и осигурано - казао је Зуровац. Он је закључио да је српски народ, и прије избијања грађанског рата, унапријед окарактерисан кривим за сва зла која су се догодила у грађанском рату у БиХ. - Циљ је био да се, наметањем информативне блокаде, изолује српски народ од осталог дијела свијета и започне његово систематско уништавање - истакао је Зуровац. Прије почетка прекјучерашње конференције у Сребреници, више од 300 учесника посјетило је Спомен-собу у Братунцу, у којој је до сада постављено 800 фотографија Срба страдалих на овом подручју. Делегација логораша положила је цвијеће, а учесници овог скупа, са мјесним свештенством, помолили су се за душе невино страдалих сународника. К. ЋИРКОВИЋ |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
