Институт за истраживање српских страдања у XX веку

06.07.2013 15:02 | К. Ћирковић

Братунац: Обиљежена 21 година од српског страдања у средњем Подрињу

Братунац - Парастосом на градском гробљу у Братунцу и полагањем вијенаца на Спомен крсту, обиљежено је страдање 3.267 српских цивила и бораца из Средњег Подриња, јавља репортер “Гласа Српске”.

Наводећи да је у средњем Подрињу и Бирчу погинуло 3.267 Срба, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић је истакао да тај податак говори о размјерама масовног муслиманског злочина почињеног на овим просторима.

Он је оцијенио да међународна јавност, Хашки трибунал и правосдни органи БиХ „упорно минимализују српске жртве, а увећавају бошњачке”.

- Чињеница да још нико није одговарао за масовне злочине почињене 1992. и почетком 1993.године над српским народом у овом крају, говори да је и даље на сцени селективна правда. Ми не негирамо да су у Сребреници почињени тешки злочини који су добили међународну квалификацију злочина геноцида на локалном нивоу, али, тражимо правду за све жртве и одговорност за све починиоце злочина - поручио је Ђокић с комеморативног скупа у Братунцу, који је данас организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Он је истакао да Српска и представници српског народа у органима БиХ упорно траже да се промијени начин рада Тужилаштва и Суда БиХ и да одговарају сви они који су чинили злочине.

Говорећи о неправди  и непоштовању српских жртава, Ђокић је указао да бошњачки представници власти још нису изразили спремност да одају почаст жртвама других народа, као што то годинама чине представници Републике Српске 11. јула у Поточарима.

- Ми поштујемо дубоку тугу мајки, дјеце и сродника свих оних који су страдали, али не поштујемо политизацију тог догађаја и оптуживање српског народа јер се на тај начин не производи емоција саосјећања него отпора - истакао је Ђокић закључивши да без поштовања свих жртава посљедњег рата нема повјерења нити помирења међу народима у БиХ.

Начелник општине Братунац Недељко Млађеновић истакао је, обраћајући се на обиљежавању 21. годишњице страдања Срба у овом крају, да су међународни суд правде у Хагу и правосудни органи БиХ „умањили и понизили српске жртве”.

- Од 3.267 српских жртава у средњем Подрињу и Бирчу, њих 1350 су муслиманске снаге убиле на подручјима Братунца и Сребренице. Више од половине били су цивили, који су на најсвирепије начине убијени у својим селима и кућама. За те злочине, нажалост, још нико није одговарао, док се око 50 Срба из ових општина налазе на издржавању казне за злочине почињене над Бошњацима - рекао је Млађеновић указујући да Тужилаштво и Суд БиХ врше сталне притиске на око 300 Срба из ових двију општина који се, казао је он, позивају у Сарајево.

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба средњег Подриња завршен је духовном академијом у порти братуначке цркве Успења Пресвете Богородице, а у програму су наступили Камерни хор Музичке академије и Форум театар са солистима „Ђурђеви ступови” из Источног Сарајева.

У име Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила окупљенима се обратио предсједник општинске организације у Сребреници Младен Грујичић.

- Велика је и тешка бол остати без својих најближег, али је још већа када неко негира жртву, коју си поднио. Свака мајка жали свог сина истом патњом и болом. Жртве су једнаке, без обзира ком се богу моле и како се зову – рекао је он.

Подсјећамо да је прва жртва на овим просторима била српска (Љубо Стјепановић 20. април 1992.године) и да су у неким селима потпуно избрисане српске породице, да су на најсвирепији начин убијани Срби од најмлађег петогодишњег Владимира Гајића до најстаријег Станка Милошевића (92).

- Ми, жртве рата, како са ових простора, тако и цијеле БиХ поручујемо да нећемо никада прихватити наметнуту праксу да је рат почео 11. јула 1995. године у Сребреници као ни такозвани геноцид на овим просторима, који се базира на фалсификованим подацима и многим до сада нерегистрованим квалификацијама  жртава попут оних да су у Сребреници убијани „мушкарци и дјечаци”. Тражимо одговор од  пројектанта такве политике има ли међу убијеним иједног припадника 28. дивизије Армије РБиХ из Сребренице и да ли је макар један од њих био легитиман циљ – истакао је он.

Спремни на универзални приступ злочину, додао је, осуђујемо све  злочине, па и оне  почињене у јулу 95. године у Сребреници над невиним народом, али, поручујемо да дешавања од 11. до 19. јула 1995. године не могу бити суд Републици Српској.

Грујичић је подсјетио на хронологију страдања српског становништва у средњем Подрињу и Бирчу у периоду од 1992. до 1995. године.

Истакао је да су прогон и најбруталнија убиства Срба почели на Ђурђевдан 6. маја 1992.године у селима Гниона и Карно, те да су услиједили организовани напади муслиманских снага из Сребренице на сва српска села, у која су упадали углавном на велике православне празнике Видовдан, Петровдан, Илиндан, Божић.

Борачка организација Републике Српске инсистира да починиоци злочина над Србима у посљедњем рату у БиХ буду процесуирани и неће одустати од борбе за правду, упркос свим опструкцијама, поручио је данас у Братунцу предсједник БОРС-а Пантелија Ћургуз.

Он је истакао да ће Борачка организација инсистирати да починиоци злочина над Србима буду процесуирани, иако је прошло много времена и да ће то тражити од свих институција Републике Српске, јер је то обавеза према жртвама које су дале животе за Српску и слободу коју српски народ има на овом простору.

- Још нико није осуђен за бројне злочине над Србима у овом крају, а неки су ослобођени оптужби на чудан и недопустив начин, јер Хашки трибунал и Суд БиХ раде једнострано и суде само Србима, а злочине над Србима занемарују - рекао је Ћургуз на обиљежавању 21 године од српског страдања у средњем Подрињу.

Он је рекао да су чланови БОРС-а данас одали дужну пошту погинулим саборцима и цивилнима из средњег Подриња које су муслиманске јединице монструзно убијале.

- Нећемо одустати од правде, упркос свим опструкцијама на које годинама наилазимо - поручио је Ћургуз.

Од 6.маја 1992. до 16. јануара 1993. године муслиманске снаге из Сребренице починиле су  масовне  злочине над мјештанима села Бјеловац, гдје је 14. децембра убијено 109-оро Срба.

У једном дану убијено је 69 српских цивила и војника у Скеланима 16.јануара 1993. године колико и у Залазју, Сасама и Биљачи на Петровдан 12. јула 92. године.

У сребреничком селу Подравање је 24. септембра 1992.године убијено 57 Срба, а у братуначком селу Кравица је 7. јануара 93. године масакрирано 49 српских цивила.

Муслиманске снаге из Сребренице опљачкале су и разориле 5400 српских домова у Подрињу, а без једног или оба родитеља остало је 800 дјеце.

Напади су извођени на најзначајније православне празнике Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан, Илиндан...

- Заклали су на њиви моју снају Славку Стјепановић иза које је остало седморо сирочади, убили мог мужа Брану, братанца Драгана, сестрића Славка и  још десет ближих сродника - подсјетила је Стана Сављевић из Кравице.

Славки Матић из Бјеловца убијена је цијела породица - муж Радован и обје кћерке Снежана и Гордана.

Без иког свог остао је и Брано Вучетић из Бјеловца, који је имао девет и по године када је заробљен и одведен у сребренички логор.

Мало старији од њега био је Цветко Ристић из Кушића код Скелана који је, такође, изгубио цијелу породицу 16. јануара 1993.године.

Милица Димитријевић из Скелана изгубила  је 16. јануара синове Александра (5) и Радишу (12), а Љубинка Гајић из Братунца супруга и јединца Владимира који је имао 5 година.

За убиство 3267 Срба средњег Подриња и Бирча, претежно цивила међу којима је било највише жена, дјеце и стараца још није осуђен ниједан Бошњак, нити је у току неки судски процес.

Једино је до сада командант муслиманских оружаних снага из Сребренице Насер Орић првостепеном пресудом Хашког трибунала био осуђен 2006. године на двије године затвора, али га је жалбено вијеће тог суда, пресудом од 3. јула 2008.године, ослободило јер, наводно, није доказана његова командна одговорност за најбруталније злочине над српским становништвом у братуначким и сребреничким селима.

Парастос су служили свештеници Епархије зворничко-тузланске, а цвијеће су положили на централни крст у име предсједника РС његов изасланик Миладин Драгичевић, делегеација Владе Српске на челу са предсједником Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Петром Ђокићем, делегација НСРС, представници српског народа у заједничким институцијама БиХ, замјеник руског амбасадора у БиХ Алексеј Керестеџијанц те отправник послова у амбасади србије у БиХ Гордана Божић.

У име високг представник у БиХ цвијеће је положио шеф канцеларије OHR-а у Братунцу Дарко Секулић, делеагација мисисје ОЕБС-а у БиХ, делегације БОРС-а, Савеза логораша РС, представници Удружења ратних војних инвалида, Трећи пјешадијски пук општине Братунац, Сребреница, Милићи, Власеница и града Бијељина, делегација Удружења “Наша Србија” коју је предводио њен оснивач Млађан Ђорђевић који је и савјетник градоначелника Београда Драгана Ђиласа, делегације политичких странака те предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.

Програм централне манифестације, коју у знак сјећања на Србе убијене у средњем Подрињу организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, биће настављен у порти цркве Успења Пресвете Богородице у Братунцу гдје се очекује обраћање званичника.

Најављена су обраћања министра рада и борачко-инвалидске заштите Петра Ђокића, предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељка Митровића, те начелника општине Братунац Недељка Млађеновића.

Обиљежавању страдања присуствују присуствују и изасланик члана Предсједништва БиХ, шеф канцеларије OHR-а Братунац-Сребреница, представници ОЕБС-а,.

У посљедњем рату на подручју средњег Подриња, односно регије Бирач, погинуло је 3 267 српских војника и цивила.

На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе, те у Биљачи и Загонима код Братунца убијено је 69 српских цивила и војника, а 22 су заробљена од којих половина још није пронађена.

Највеће злочине муслимани из Сребренице током 1992. и 1993. године починили су у братуначким и сребреничким селима, и то у Бјеловцу, гдје је само 14. децембра 1992. године убијено 109 Срба, затим у Скеланима 16. јунаура 1993. године када је убијено 69 Срба, те у Сасама, Биљачи и Залазју на Петровдан 1992. године.

У Подравању 24. октобра 1992. године убијено је 57 Срба, а у Кравици на Божић 1993. године на најмонструознији начин масакрирано је 49 српских цивила.

За страдање Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било највише жена, дјеце и стараца, још нико није процесуиран.


http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Obiljezena-21-godina-od-srpskog-stradanja-u-srednjem-Podrinju/125599.html