| Не смемо заборављати прошлост |
|
|
| Субота, 10 март 2007 | ||||
Страна 1 од 2  Глас јавности, 7. јул 2006.Интервју: Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над Србима Не смемо заборављати прошлост  Доказаћу компоненте верског рата у Босни и Херцеговини. Податке о жртвама сакупљам на основу формулара који сам назвао "Картон жртве рата". Имена починилаца злочина над Србима из Другог светског рата некако су склоњена. За време последњег рата у многим деловима Босне убијено је више Срба него за време Павелића Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над Србима, од почетка рата у Босни и Херцеговини ради на прикупљању података о убијању и протеривању Срба. О овој теми је до сад написао више књига, попут "Хронике нашег гробља" и "Злочина над Србима - БиХ 1992-1995.", али не мисли да је његов посао готов. - Ових дана завршавам и припремам за објављивање неизнесено сведочење у корист Слободана Милошевића. Занимљиво је да ће то сведочење, ипак, угледати свет, и то захваљујући неким Американцима који су ми се обратили преко адвоката Зденка Томановића. Посебну пажњу посветићу општинама које се наводе у тужби против Милошевића. Друга ствар коју сматрам битном је да докажем компоненте верског рата у Босни и Херцеговини. На једној страни су били муслимани, а на другој хришћани, без обзира на то што су и Срби и Хрвати водили међусобни рат. Наравно, посебну пажњу посветићу и случајевима Сарајева и Сребренице - каже Иванишевић.
И досад сте се бавили овим темама?
Рат још није био ни готов када сам објавио књигу "Хроника нашег гробља", а прошле године сам објавио и књигу "Злочини над Србима". Ја сам хтео да је назовем "Енциклопедија злочина над Србима", али покојни Данило Лазовић ми је тражио да променим име, да не буде тако благо. "Каква енциклопедија," рекао је, "кажи злочин". Осам година сам скупљао материјал за ту књигу и скоро сви злочини су ту описани. Како је та књига замишљена? У књизи постоји енциклопедијски преглед доказа. Гледао сам да буде кратко, али сваки злочин има свих пет показатеља. Време догађања, место, имена жртава, ко је одговоран за злочин, ко су сведоци... То је толико необориво и дато је с таквом научном апаратуром да се свако може узети као кривична пријава. Ту има око 300 масовних злочина над Србима, а под масовним злочином се подразумева злочин који се догодио у истом месту, у истом дану и над најмање три особе. Директор сте Центра за истраживање злочина над Србима. Који су ваши циљеви? Центар за испитивање злочина над Србима постоји већ 14 година. Немамо никакву међународну подршку, чак се пре може рећи да имамо проблема. Ипак, радимо. Приоритет су испитивања српских страдања, а у другом плану су починиоци злочина. Кад сам почео тај рад, прегледао сам све оно што је било у Првом и Другом светском рату и прво што сам видео је да су имена починилаца злочина некако склоњена. Рођаци и наследници тих злочинаца су то склонили. Приоритет нам је Босна и Херцеговина зато што у Републици Српској није било такве организације. Сакупљена документација је веродостојна. Прављена је на основу формулара који сам назвао "Картон жртве рата". Онда сам замолио јеврејску општину у Београду да погледам како изгледа њихов упитник и на основу њега сам поправио постојећи. У тој методологији свака наша жртва има свој матични број, број општине у којој је живела, села и која је жртва по реду. |
||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
