Институт за истраживање српских страдања у XX веку

13. 05. 2012. 13:07h | Г. Глигоревић - Вести

Председник Међународне комисије о Јасеновцу др Србољуб Живановић скоро пола века истражује и проноси истину о Јасеновцу, тачније систему логора Јасеновац и Доња Градина, мучилишту и кланици Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској. Упоредо са својом академском каријером и каријером лекара, антрополога и анатома, те судског вештака антропологије, др Живановић је посветио свој живот ширењу истине о Јасеновцу. Интервју за "Вести" дао је у Торонту, где је недавно био гост клуба и часописа "Људи говоре"

Како гласи истина о Јасеновцу?

- Почело је, најзад, да се прихвата оно што је Међународна комисија за истину о Јасеновцу објавила 2008. године да је страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Две године касније комисија је издала саопштење да је међу тим жртвама било 110.000 деце до 14 година старости.


Ко финансира рад комисије?

- Комисију је основала Међународна конференција за истину о Јасеновцу, а финансира се преко координатора комисије чије је седиште у Бањалуци, јер је то најближи град стратишту јасеновачком у Доњој Градини.

Каква је сарадња са јеврејским организацијама?

- Веома добра, јер је јеврејска заједница на територији бивше Југославије имала прецизне податке о својим жртвама. Усташе нису сматрале да су Роми људи и Роме су сви убијали, а нико их није бројао. Интересантно је да су усташе највише злата узеле од Рома, јер они имају обичај да им се девојке ките златом. Јевреје су пљачкали док су их хапсили, Срби су били најсиромашнији...


На који начин сте дошли до ових података?

- Саме убице су водиле дневнике кад су кога убили, многи од њих су се хвалили пред хрватским властима не би ли добили неки орден или похвалу. Добар део документације имали су Немци, па Италијани, јер су они стално имали спор са Хрватима. Италија је увек имала интересе у Далмацији, на острвима и у Истри, и они су слали своје извештаје у Рим о томе шта су видели. Ту су и извештаји немачке обавештајне службе која није хтела да лаже Хитлера. НДХ се хвалила да је убијено 1.400.000 Срба, међутим, Немци су рекли да је тај број бар упола мањи. Драгоцено је и истраживање на терену, отварање масовних гробница, сведочења преживелих логораша...

Изложба засметала саветницима

Каква је сарадња комисије са Србијом?

- Србија је једина земља на свету која нема музеј холокауста и геноцида и нема ниједан споменик јасеновачким жртвама. Ишао сам на разговор са премијером и са председником Републике Србије, али не вреди, ако би неко и пристао да нешто уради, саветници то не дозвољавају. Мени је један од саветника, који увек седи десно од председника, рекао: "У Београду је неки Милан Булајић направио изложбу о Јасеновцу па су долазила деца из школа да виде ту изложбу, па су се враћали кући и вриштали од страха, њему треба забранити рад".

Да ли сте имали подршку од званичних органа Републике Србије и Републике Српске?

- У Републици Српској смо имали најбољу могућу подршку, јер ту је стратиште. Једино у РС доводе екскурзије у Доњу Градину, говори им се о томе, уче о томе, постоји то у наставном програму. У Србији тога нема. У Израелу има, али у Србији нема. Садашња власт у Србији због неке политике која се зове регионална сарадња настоји да се не таласа, да се не би увредили Хрвати, а и бивши председник Србије трчи лево-десно и извињава се. У име кога? Ја вама могу да опростим за оно што сте учинили мени, али немам права да опростим за оно што сте учинили неком другом. Без истине нема покајања, а без покајања нема опроштаја, као што је рекао патријарх Герман.


Какав је однос према Јасеновцу у Хрватској?

- У Хрватској једино Јевреји говоре јасно и гласно о Јасеновцу, а онда их уклањају са положаја и гурају у страну. Успели су, такође, да васпитају одређен број Јевреја који су као деца покупљени из логора и одведени у усташке породице. Они сада покушавају неке ствари да прикажу тако што изговоре две или три истине и 10 до 15 лажи, и онда се то понавља. Најбескрупулознија је бискупска конференција у Хрватској. Они школују генерације мржње, а ми прећуткујемо истину. Срби су нација која стално понавља разред. Многи не знају за логор у Добоју где је убијено 12.000 Срба у Првом светском рату или у Араду, Фочи... Али, краљ Александар је желео да направи један народ састављен из три племена, а да се једно племе не би увредило, о томе се није писало, па смо после добили Јасеновац.


Истичете да се о Јасеновцу више зна у Немачкој него у Србији.

- Садашња хрватска држава жели да каже да су се сви злочини дешавали због нациста. Немци су ти који треба да плате одштету, а Немци кажу: "Не, нисмо ми, ви сте почели да убијате шест-седам месеци пре него што смо ми измислили холокауст у Немачкој. Какве везе ми имамо с тим? Ви сте нас дочекали са цвећем." И то је тачно. Немци имају везе са убијањем у Србији јер Србија је била под окупацијом. На Старом сајмишту, који је држао Гестапо, поубијани су сви Јевреји. Тек после 1943. дошле су усташе и тада је побијено око 100.000 Срба на Старом сајмишту у Београду. Садашња власт у Београду пустила је да се у павиљонима где је било највише клања и убијања налазе дискотеке. Народ који не поштује своју историју, нажалост, пропашће.


Зашто је борба за истину о Јасеновцу постала ваша животна мисија?

- Удружења бораца и преживелих логораша БиХ и Хрватске у којима су углавном били Срби, јер нико се други није ни борио него Срби, тражили су да се пре подизања споменика у Јасеновцу нешто уради, нешто истражи. Одлучено је да се образује комисија у коју нико није смео да уђе од тадашњих професора, него су гурнули нас младе асистенте. Ту су била два Словенца и ја, а председник наше групе био је Хрват, археолог из Сарајева, поштен човек и научни радник. Наш задатак је био да ништа не урадимо. Међутим, ми смо хтели да се докажемо и урадимо што више можемо и онда су нас растурили.


Откуд потреба да ових година говорите о Јасеновцу?

- Ја сам тај који је држао разбијене лобање те деце у својим рукама. Ја сам тај који је бројао њихове кости. Тада сам се зарекао да ћу да говорим у име оних чија је ћутња вечна. Сваки леш на који наиђете, сваки људски остатак нешто говори, поготову судским медицинарима. Тада сам се зарекао да ћу направити име у свету да једног дана не може да се доведе у питање оно што откријем. Моја дужност је да, борећи се за истину, усавршим себе толико да могу сваког да натерам да заћути и мислим да сам прилично успео у томе. Веома је тешко када говорим о томе. Често ми засузе очи и задрхти глас...

Предавао од Београда до Харареа

* Др Србољуб Живановић, лекар, анатом, антрополог и судски вештак антрополог, рођен је у Сарајеву, 21. децембра 1933, у породици железничког чиновника. Дипломирао је 1959. на Медицинском факултету у Београду, а докторирао 1964. у Новом Саду.

* За редовног члана Међународне словенске академије наука и уметности изабран је 1995, када је постао председник одељења те академије за Велику Британију и Ирску. Био је редовни професор на универзитетима у Београду, Новом Саду, Кампали, Лондону (медицински колеџ болнице Светог Вартоломеја), Харареу. Аутор је великог броја књига и више од 150 научних радова у водећим светским часописима.

* Књига "Јасеновац" проглашена је за ауторско дело од националног значаја и добила је 2009. награду "Растко Петровић".

* Председник је Међународне комисије за истину о Јасеновцу, испред Велике Британије, чији је држављанин. У њој нема чланова са територије бивше Југославије.

*Живи у Лондону. 


http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/224546/Brojao-sam-kosti-u-Jasenovcu