СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део |
Петак, 02 март 2007 | ||||||||||
Страна 7 од 8 Едхем (Салко) Хусић, из Запоље (оп. Братунац), Хајрудин (Хајро) Халиловић, Сребреница, Рамо (Ахмет) Салиховић, Моћевићи (оп. Сребреница) и Хајрудин (Мурат) Салиховић, 1940.г. Брезовице(оп. Сребреница), Хусо (Заим) Салиховић, 1964.г. учествовали у нападу на српско село Опарци (оп. Сребреница) 01.06.1992.г. и убиству 6 лица српске националности. Шаћир (Нурија) Мемишевић, 1953.год. Сребреница, учествовао у нападу на села братуначке општине Бљечева, 6.05.1992.год. на Ђурђевдан и убиству три лица српске националности и српски део села Загони 7. 1992. год. и убиству 14 мештана српске националности. Алија (Шабан) Мемишевић, из Братунца, учествовао у нападу на српски део села Загони (оп. Братунац) 5.07.1992. год. и убиству 14 мештана српске националности. Азем (Алија) Бегић, 1962. год. село Лука (оп. Сребреница) учествовали у нападу на српско село Залазје (оп. Сребреница) 12.07.1992.год. и убиству 47 мештана српске националности. Џевад (Рамо) Бабајић из Глогове (оп. Братунац) учествовао у нападу на српско село Хранча 25.07.1992.год. и убиству 8 лица српске националности. Неџад (Муниб) Османовић, 1969. год. Магашићи (оп. Братунац) учествовао у нападу на српски део села Магашићи 20.07.1992. год. и убиству 8 лица српске националности. Мехо (Мехмед) Суљагић 1948.г. Каменица Горња (оп. Зворник) руководио нападом на српска насеља у Каменици Горњој (оп. Зворник) 24.08.1992.г. када су убијена четири српска мештана.
Уместо закључка
Ратна прошлост
или биографија командира и војника Армије БиХ које смо навели врло је богата
походима на српска села и убиствима лица српске националности. Они нису имали
ни мало милости према српским селима и њиховим мештанима. Докази су безбројни.
Те чињенице увелико оспоравају стално потенцирану тезу да је реч о жртвама
геноцида или муслиманским цивилним жртвама. Извесно је да су неки од њих
стрељани после заробљавања, али много више их је погинуло у борбама приликом
покушаја да се пробију до Тузле. Имали су жртава и у међусобним сукобима. И ако
се не ради о невиним људима већ убицама нико није имао право да их стреља без
суда и пресуде. То је, према садашњим сазнањима, највећи грех који је почињен
са српске стране по ослобођењу Сребренице јула 1995.
Миливоје Иванишевић
Прочитајте и два претходна наставка:
СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995.
|
< Претходни | Следећи > |
---|