Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Ген. Ратко Младић arrow Реаговања arrow Павел Дорохин: Русија треба да интервенише
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Павел Дорохин: Русија треба да интервенише Штампај Пошаљи
Среда, 19 јун 2013

Павел Дорохин, председник руске комисије за одбрану генерала Младића, секретар Централног комитета Комунистичке партије Руске Федерације, депутат Државне Думе, уочи гласања у Савету безбедности УН упутио је помоћнику Председника Руске Федерације Ј.В. Ушакову и Министру иностраних послова Руске Федерације С.В. Лаврову захтев о заштити србских патриота и о нелегитимности Међународног суда за бившу Југославију (МСБЈ).

Павeл Сергеевич Дорохин
Међународни трибунал за бившу Југославију грубо нарушава норме међународног права!
12.06.2013.



Сва дешавања која се одвијају у Хагу  премет су будне пажње руске Kомисије за одбрану генерала Младића. Судски процес у Хагу “тужилац против Ратка Младића” тренутно се налази у неприхватљивm стању. Председник комисије Павел Дорохин сматра да “Русија треба да интервенише”.

Нашој комисији је познато да се српски патриота Ратко Младић, који је оптужен од стране Трибунала, и његова одбрана налазе у неподношљивим условима. Судски процес је намерно започет у време када одбрана није имала могућности да се припреми, с обзиром на то да сви документи оптужбе нису били откривени. Ток процеса је вођен на такав начин да одбрана или није располагала неопходним документима, или су била нарушена правила њиховог објављивања. Такви поступци представљају флагрантно кршење међународног права, па чак и правила хашког Трибунала.

Павел Дорохин наглашава да је здравствено стање ратног генерала и даље тешко и не може се упоредити са стањем било ког другог оптуженика хашког Трибунала. Упркос томе, судске седнице се настављају без обзира на ту околност.

Тужилаштво доводи лажне сведоке, што судско веће  “не примећује“, и добија пуну подршку суда. Представници одбране подвргавају се понижавајућем третману од стране судија, чак им се не даје прилика да сведоцима постављају питања.

При томе, судско веће отворено показује своје предубеђење према одбрани и оптуженом генералу, не дозвољавајући му да разговара са својим браниоцима.

Посебан цинизам суда огледа се у томе што Ратку Младићу непрестано упућују омаловажавајуће примедбе, пребројавајући минуте које проведе у санитарним просторијама. Непристојни коментари су праћени претњама о вођењу заседања суда “без присуства оптуженог”.

Хашки суд „не примећује“ ни чињеницу да двојица чланова судског већа уопште немају право да се ту налазе због “нарушавања права оптуженог на суђење пред независним и непристрасним судом”. Наиме, председник судског већа А. Ори је држављанин Холандије. С обзиром на улогу ове земље у догађајима који су се десили у Сребреници (а то је главна оптужба против генерала Младића), учешће А. Орија у овом предмету директно нарушава принцип непристрасности суда.

Осим те чињенице, постоји више од десет објективних разлога за безусловно изузеће холандског судије. Али, питање одбране о неопходности изузећа А. Орија остало је без правног одговора. Председник Хашког трибунала Т. Мерон је без икаквих аргумената једноставно одбио да призна постојање ових разлога.

Други члан судског већа К. Флуг је такође пристрасан у овом случају: он је учествовао у доношењу осуђујуће пресуде против генерала З. Толимира, који је био директно потчињен генералу Младићу. Пресуде. у којој је ратни генерал препознат као “учесник у кривичним делима”.

И још једна незаконита околност: Ори и Флуг представљају оне земље које су биле директни учесници оружаног сукоба на територији Југославије.

При томе, тактика суда је тако постављена да браниоци генерала Младића немају шансе да пред судом утврде истину. Њима једноставно не дозвољавају да говоре, чинећи то на демонстративан и понижавајући начин, непрестано показујући да им Трибунал у сваком тренутку може одузети статус. Очигледно је да ће даље спровођење процеса на овај начин значити потпуни и безусловни пораз.

Kако би се променила наведена ситуација, Павел Дорохин, изражавајући мишљење руске Комисије за одбрану генерала Младића, предлаже да Руска Федерација примора суд да у овом процесу именује као пријатеља суда, правнике независне од хашког Трибунала.

У складу са правилом 74 Правилника о поступку и доказима хашког трибунала, ради правилног разматрања предмета, судско веће може да дозволи држави, организацији или појединцу да се појави у својству “пријатеља суда” (amicus curiae) и да се изјасни о било ком питању које одреди суд. У пракси хашког Трибунала је већ било случајева када су били одређени пријатељи суда у предмету против Слободана Милошевића, иако су та лица  била именована по избору суда и потпуно су зависила од суда.

У овом случају Русија треба да инсистира на именовању лица по њеном избору.

Технички, усвајање ове одлуке може се реализовати подношењем захтева од стране одбране за именовање пријатеља суда, и њиховим именовањем од стране судског већа.

Реално, могуће је остварити да Трибунал прихвати такву одлуку постављањем те одлуке као услова да Русија у Савету безбедности УН гласа за продужење овлашћења судија Трибунала, укључујући ту и овлашћење чланова судског већа у случају генерала Младића – судија А. Орија и К. Флуга.

У складу са Резолуцијом Савета безбедности УН број 2081 од 17. децембра 2012. (када је Русија била уздржана) овлашћење ових судија је продужено до 31. децембра 2013. Примена руског вета (или претња његовом употребом) при следећем продужењу овлашћења наведених судија може бити снажан аргумент да хашки Трибунал “добровољно” именује пријатеље суда у процесу против генерала Ратка Младића.

Осим тога, треба имати у виду и могућност непродужавања овлашћења председнику хашког Трибунала Т. Мерону и потпредседнику К. Агиусу, као гаранцију за обезбеђење потребне одлуке од стране судског већа.

Руска јавност која није равнодушна према судбини српских родољуба чека одговарајуће одлуке од своје земље, од администрације Председника и од Министарства иностраних послова Руске Федерације.

С тим у вези, Павел Дорохин тражи од администрације Председника и од Министарства спољних послова да размотре ово питање и да уочи гласања у Савету безбедности УН руском представнику упуте одговарајућу изјаву.

Сергеј Мељник, извршни секретар руске комисије за одбрану генерала Младића,
Наталија Пичурина, члан руске комисије за одбрану генерала Младића.
Материјал је припремљен уз учешће Александра Мезјајева.


Извор: Наталија Пичурина, путем електронске поште
Превод: Редакција СРБског ФБРепортера
Редактура превода за сајт Института: Институт/ам


http://facebookreporter.org/%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB-%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D0%BD-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B5/



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >