Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Алипашино поље arrow Ни трага од Слободана Самарџића
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Ни трага од Слободана Самарџића Штампај Пошаљи
Четвртак, 18 април 2013
Сарајево 17. 04. 2013 | Пресс РС

ОКОНЧАНА ДНК АНАЛИЗА ПОСМРТНИХ ОСТАТАКА СА АЛИПАШИНОГ ПОЉА

Анализа костију које су пре пола године пронађене на Алипашином пољу у Сарајеву показала је да ниједан од пронађених скелета нису посмртни остаци популарног предратног сарајевског кантаутора Слободана Самарџића, Србина који је у мају 1992. године изведен из свог стана и убијен на непознатој локацији!

Према речима Горана Крчмара, шефа Оперативног тима Републике Српске за тражење несталих лица, ДНК анализа посмртних остатака четири особе које су у новембру прошле године пронађене у масовној гробници код РТВ дома у Сарајеву, такође је показала да нису пронађени остаци ни Стане Шеховац, Српкиње за коју се такође претпостављало да је покопана на Алипашином пољу.



Истрага у Високом


- Анализирани узорци нису се поклопили са онима које су Институту за тражење несталих лица БиХ раније дали најближи сродници Самарџића и Шеховчеве. Двадесетогодишња потрага за телима убијених тако ће и даље бити настављена, без обзира на то што сарајевске власти сигурно знају где су покопани сви Срби који су убијени у том граду за време протеклог рата - каже Крчмар.

Истичући да Оперативни тим РС за тражење несталих лица још трага за телима 278 несталих сарајевских Срба за које постоје докази да су убијени, Крчмар каже да је најдрастичнији пример смишљеног прикривања злочина управо случај несрећног Слободана Самарџића, чији је леш, с прострелном раном на челу, у мају 1992. пронађен и фотографисан у близини Алипашиног моста.

Мишић: Ускоро идентитет пронађене српске жртве


Милутин Мишић, члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ, за Пресс РС је потврдио информацију да је анализом ДНК утвђено да се на локалитету масовне гробнице у Алипашином пољу не налазе посмртни остаци Слободана Самарџића и Стане Шеховац.

- Анализа је до сада сигурно показала да се ради о посмртним остацима једног лица српске националности које је, по свему судећи, на ову локацију премештено из неке друге гробнице. За неколико дана обелоданићемо његов идентитет - најављује Мишић.

- Бошњачке власти у Сарајеву су тада извршиле увиђај, направиле фотографије и сачиниле сву потребну документацију о злочину, али су убрзо нестали и документи и тело! Након што је ДНК анализа показала да кости пронађене у близини РТВ дома не припадају Самарџићу и Стани Шеховац, мислим да је свака даља потрага у Сарајеву узалудна. Постоје информације да је већина тела убијених српских цивила из Сарајева тајно пребачена на локалитете на подручју Високог, тако да ћемо инсистирати да се наставак потраге фокусира у том месту - најављује Крчмар.

Стефан Самарџић, син убијеног Слободана Самарџића за чијим телом породица трага већ више од две деценије, за Пресс РС тврди да надлежне институције у Федерацији БиХ и сарајевском кантону намерно прикривају истину о страдању Срба у том граду. Конкретно оптужујући кантонално тужилаштво у Сарајеву да је најодгорније за то што нико није одговарао за сурово убиство његовог оца, као и прикривање трагова око премештања тела убијених Срба на друге локације, Самарџић истиче да сарајевско тужилаштво поседује све доказе о убиству његовог оца.

НЕСТАЛО И ТЕЛО И ДОКАЗИ ДА ЈЕ УБИЈЕН... Слободан Самарџић

Сарајево крије истину


- Тело мог оца налазило се на локалитету Алипашиног моста. Постоје чак и фотографије на којима се види његов леш. Иако је тужилаштво из Сарајева имало увид у сву потребну документацију, права истрага никад није проведена. Осим тога, погрешно је рећи да су Срби у Сарајеву нестајали. Они нису нестајали, они су побијени! Нестајала су њихова тела, која су премештана чак и седам година након убистава. То је трајало све до 2000. године - каже Стефан Самарџић.

Душан Шеховац, директор Бироа за људска права Демократске иницијативе сарајевских Срба, сматра да би након 20 година од злочина који су почињени над Србима у Сарајеву тамошње власти коначно требало да покажу разумевање према породицама које још траже своје најмилије.

- Сарајево годинама неће да призна да је било жртава и међу другим народима, а не само Бошњацима. На делу је завера ћутања којој се не види крај. Све док се не процесуирају и казне сви одговорни за ратне злочине у БиХ никад неће доћи до истинског помирења међу народима - поручује Шеховац.

Борис Кнежевић


http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/36575/Ni+traga+od+Slobodana+Samard%C5%BEi%C4%87a.html



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >