Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Гараплија: Остаци терористичке групе "Шеве" и данас постоје 2 Штампај Пошаљи
Недеља, 26 мај 2013
И тражио сам да га хитно премјесте и након пар дана нађен је објешен у ћелији недалеко од моје. Дакле, то је био први покушај убиства. Сљедећи покушај био је 98. када је јавност обавијештена о чему се ради, када су неки храбри новинари продрли до мене и добили информације. Знате како је у то вријеме било одржати састанак са адвокатом који је, ево да кажем, једини имао храброст да то прихвати, Фарук Балијагић, и који је дошао у зенички затвор и око нас пет стражара. Замислите да је ту пет стражара, командир страже и да чека сваку ријеч коју ћете ви рећи и у том моменту ја сам успио потурити информацију и Балијагић је прослиједио међународној заједници

Дакле, кад сам упознао јавност, дешава се први покушај убиства у затвору, а недуго и други. У том првом је учествовао Тешњак по налогу једне тешањске линије и 2000. године. Дајем истражитељима Хашког трибунала једно свједочење, све се то записује и похрањује у Хашки трибунал и недуго иза тога дешава се у зеничком затвору други пут покушај мог уклањања. И то је било када је мени нагло позлило и под изговором медицинским, да је упала слијепог цријева, ја сам премјештен хитно на операцију. Међутим, неко је заборавио мој здравствени картон на коме великим словима пише КАВЕ ПЕНЦИЛИН што значи да сам алергичан на пенцилин и то је нешто што је могло бити пресудно да се више не пробудим из те анестезије. Срећа, па сам полусвјестан ухватио једног од доктора који није био у тој организацији и он је одмах избацио пенцилин.

Али су ми дали три анестезије тако да са се ипак успио вратити из анестезије. Дошао сам до информација да није било никакве упале, послије се дошло до неких сазнања да је био покушај тровања. Од мог изласка из затвора и овог задњег свједочења у Хагу, константне су пријетње и потурања разноразних информација. Кад сам се вратио оз Хашког трибунала сазнао сам да ми је ту ноћ отваран породично ауто, а након два дана, ја сам дошао у петак, то је било у понедјељак, један од оперативаца службе ми је дошао у канцеларију и рекао да зна која аута имамо породична. Све су то индиције које су показале да сам ја интересантан.


Р.К.   

http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=82960






AddThis Social Bookmark Button