Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Данас се навршава две године од хапшења генерала Ратка Младића.
Тим поводом, из архиве преносимо пророчки текст Бранка Жујовића.

Бранко Жујовић: Еврофорија без покрића

30.05.2011, 14:35


Проблем Србије је што трибунал у Хагу, ЕУ и САД не желе суочење Ратка Младића са злочином у Сребреници, него његову унапред припремљену осуду у контексту политичког тумачења тог злочина.

У Србији влада медијска еврофорија поводом хапшења герерала Ратка Младића, која је у ствари бег од реалности да ће признање албанске државности на Косову и Метохији бити наставак политике уцена чији је Младић био само део.

Српски медији врве од аналитичара. Пљуште саопштења политичких странака о хапшењу генерала Ратка Младића. На сваких педесетак аналитичара и коментатора, који се просто радују његовом хапшењу, долази тек један који га брани. Информације се спинују одабраним снимцима Сребренице и рата у Босни и Херцеговини.

У излагањима огромне већине аналитичара кроз осуђујуће тонове упућене генералу Младићу, провејава еврооптимизам без покрића. Пропагандна мета је празан стаомак грађана, који након небројених и неиспуњених обећања сада имају ново светло на крају тунела: нешто мало бољу вољу ЕУ у изгледу.

Проблем Србије је што трибунал у Хагу, ЕУ и САД не желе суочење Ратка Младића са злочином у Сребреници, него његову унапред припремљену осуду у контексту политичког тумачења тог злочина. У Србији влада медијска еврофорија поводом хапшења герерала Ратка Младића, која је у ствари бег од реалности да ће признање албанске државности на Косову и Метохији бити наставак политике уцена чији је Младић био само део.

Та неумерена еврофорија медија и припрема плебса на изручење Ратка Младића потпуно је опречна атмосфери која је владала у Хрватској, када су њени „генерали“ хапшени и суђени.

Прво, генерал Ратко Младић је аутентичан официр и војник, за разлику од људи криминалне и плаћеничке прошлости, попут Анте Готовине, који су тек у хрватској војсци стекли официрски чин и индулгенцију старих грехова.

Друго, само држава без достојанства може медијски да сеири над судбином генерала своје војске. Не би требало то да чини из најмање два разлога: моралног и практичног.

Са моралне стране, Србија и Република Српска дужне су да Ратку Младићу обезбеде одбрану у Хагу. Дужне су да га подрже, као свог грађанина и официра.

У практичном смислу, хапшење и експресна осуда Ратка Младића за геноцид, отвориће врата насилној ревизији Париско-дејтонског мировног уговора и значиће почетак нестајања Републике Српске.

Када Жозе Мануел Барозо каже да Хашим Тачи има право на претпоставку невиности, а Тачи ипак има битно другачију професионалну каријеру од Младића, нико од српских евроентузијаста не пита зашто српски генерал не ужива исто право?

Кетрин Ештон, која је са председником Тадићем на дан Младићевог хапшења разговарала у Београду о дијалогу са Приштином, оценила је да је дијлаог важан за решавање практичних питања и побољшање живота људи, док је Тадић навео да Србија жели да реши "хроничан проблем" Косова.

Европска Унија, бојим се, има потпуно другу идеју када каже да је дијалог важан због решавања практичних питања. Тренутна практична питања нису исто што и суштински важна питања, баш као што хапшење генерала Раткал Младића није скупа улазница у ЕУ, него тек једна драматична етапа у нисци политичких притисака кроз које Београд треба да прође на путу кроз европско чистилиште.

Циљ Младићеве осуде није покајање и универзална правда, него Република Српска и Косово и Метохија.

Зато када председник Тадић изјави да Србија треба да буде амбициозна у процесу европских интеграција и да ове године, осим статуса кандидата, жели да добије и датум почетка преговора, то звучи као жртвовање краљице за пиона у партији шаха.

Почетак преговора само у предизборном контексту звучи моћно. Са становишта реалних интереса Србије, то је тек један бирократски корак. Ка новим уценама, дакако.


http://serbian.ruvr.ru/2011/05/30/51011952.html