Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Владимир МИТРИЋ | 24. фебруар 2013. 20:58

Ексклузивно: Како су припадници злогласних "Шева" преко Загреба ишли на обуку у Иран. Обука се односила на специјалне операције у градским акцијама, услови на највишем нивоу

САРАЈЕВО - Сведочење Едина Гараплије, ратног припадника Службе државне безбедности МУП БиХ, на суђењу Радовану Караџићу у Хагу, о деловању злогласне муслиманске јединице "Шеве", које су "потписале" не само мноштво злочина над Србима, већ по потреби и над Бошњацима, а да своје злочине припишу Војсци Републике Српске.

Отварање прича о "Шевама", које су основане у мају 1992, кључ је за расветљавања многих поручених убистава у БиХ и ван ње. "Новости" су ових дана, ексклузивно, дошле у посед документа у ком припадник те јединице Един Пашић, 14. септембра 1994, писаним путем, извештава команданта "Шева", Неџеда Угљена, о обуци у Ирану.

Пут за Иран, 15. јуна 1994, иде преко Сплита где су Пашић и Миралем Полутан контактирали с "Хусеином, Иранцем, са којим их је у Сарајеву упознао Бакир Алиспахић, који им је дао по 1.000 немачких марака и потврдио да им је, већ за сутрадан, резервисао карте за Загреб".

Са аеродрома "Плесо" их је Хашим Чутура, одвезао у Босански културно-информативни центар, а потом су им у амбасади БиХ попунили формуларе визе за Немачку.

После пет дана су преко Франкфурта отпутовали у Техеран, где их је чекала "загребачка веза". Одведени су у једну зграду до водича. "Упознавао нас је Хусеин, Иранац, који говори босански, а по акценту и речима које користи чини се да је језик учио у Србији", написао је Пашић. "Ту је био и Мухамед, Иранац, који је све време нашег боравка био са нама.Упознали смо и Г. Селака који је представљен као директан шеф програма и веза између нас и и особа у иранском руководству које су информисане о нашем боравку. Браћа из Ирана су нам пожелела срдачну добродошлицу и изразила велику радост што су у прилици да нам укажу гостопримство, а исказали су жељу да нама и нашем народу помогну у борби против душмана."

У зграду на аеродром је стигала још једна групa, "а Г.Селек нам је рекао да ћемо у Ирану боравити као аустријски инжењери, тражећи да, сваки од нас, изабере прикладно име и презиме. Пасоше и сва документа, који су могли открити наше држављанство, предали смо Мухамеду. Ја сам изабрао име Карл Цимер".

Смештај и услови за живот, како пише Пашић, били су "на највишем нивоу". "Осми дан, по доласку у Иран, почели смо са теоретским делом курса, који су одржавани у тек реновираној вили у северном делу града. Са Г. Салеком догорили смо се да се, док смо у контакту са професорима, представљамо као Украјинци." Настава је,о сим петком, била од 9 до најкасније 21 час. Часови су трајали 90 минута. Сви часови су снимани. Камера је постављена тако да су само професори снимани, нас студената нема на снимку, једино се чује члас преводиоца."

Практични део обуке се односио на "упознавање са оружјима која се користе у специјалним операцијама - градским акцијама", навео је Пашић. "Саставни део су и часови веронауке, а имали смо и 10-15 сати вожње аутомобила у градским условима."

ТЕМЕ ТЕХЕРАНСКЕ ОБУКЕ ПАШИЋ команданту "Шева" реферише теме са техеранске обуке: Методе сакупљања информација, Тајна и чување тајне,Покривач, Заштита идентитета и сигурности у непријатељској територији, Ислам и обавештајна служба, Начини прислушкивања,Праћење, посматрање и антипраћење и посматрање, Процес препознавања (упознавања) подручја, Главне обавештајне службе у свету, Места за сакривање предмета и откривање,Вучење за језик, Израда и преправљање докумената, Браве и отварање брава, Посматрања места, објекта, особа, Писање извештаја...

Полигон је био удаљен 40 минута вожње од "централе", а тамо су имали "обуку у коришћењу експлозива, ватреног оружја које се користи у специјалним операцијама, као и различите методе извршавања терора коришћењем оружја и физичке силе".

У току обуке свако је испалио по 1.500-1.700 метака из пиштоља "бровинг", "берета", "колт", аутоматске пушке "узи", МП-5, "калашњикова", Г-3, митраљеза М-84. Испалили смо по три пројектила из ручног бацача РПГ. "Сваки од нас је монтирао и активирао експлозив ТНТ."

Вежбано је "гађање циљева са мотоцикла и из аутомобила у покрету, као и излажење из аутомобила у покрету".

"Пред наш повратак у БиХ Мухамед је срочио, а ја превео документ који смо сви засебно потписали", реферише Пашић главнокомандујћем "Шева" Угљену: "Ја се обавезујем и заклињем исламском вером пред Алахом џ. ш. да ћу све тајне које сам научио, видео, као и идентитет особа и места у Ирану, сам пут у Иран, чувати на највишем степену сигурности и да сам у организацији Бакира Алиспахића, као што је било и сада, спреман за наредну сарадњу на пољу обуке са браћом из ИР Иран."

Пашић и чланови група вратили су се у Сарајево 12. септембра 1994, где су демонстрирали "лекције" са техеранског полигона.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:421338-Zloglasne-quotSevequot-preko-Zagreba-na-obuci-u-Iranu