Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Срна - 21.02.2013 17:53

САРАЈЕВО - На суђењу оптуженима за ратне злочине над Србима на подручју Хаџића, пред Судом БиХ, свједок Радојка Пандуревић говорила је о злостављањима која је, заједно са другим заточеним Србима, преживјела у логору “Силос”.

Пандуревићева је рекла да је 28. маја 1992. године, са више других лица, одведена из Горње Раштелице у општини Хаџићи у Тарчин, а затим пребачена у “Силос”.

Она је навела да је 4. јуна 1992. године управник дошао у ћелију и рекао да ће тог дана доћи нека контрола, те да су касније дошли припадници “Ријечке бригаде” који су тукли затворене мушкарце, преноси Бирн.

“Онда су дошли до мене у ћелију и почели са провокацијом, да се крстим са пет прстију, да вичем Алаху Екбер. Говорили су једној дјевојци да ме бичује, али је она то одбила. Натјерали су ме да се скинем гола и тако су ме држали пола сата”, присјетила се Пандуревићева.

У “Силосу” су, према њеним ријечима, једном били и војници који су тукли затворенике.

“Један је унио велики нож да ме коље… Отишао је на подест и почео да ме провоцира. Било ме је страх. Почео је пуцати из пушке и ја сам се онесвијестила”, навела је Пандуревићева, додајући да је након тога одведена у болницу.

Она је о овоме обавијестила тадашњег управника логора Халида Човића, који јој је рекао да се то више неће поновити. Пандуревићева је навела да су стражари у “Силосу” били, углавном, коректни, али да је боравак од 1.339 дана у “Силосу” оставио посљедице на њено здравље.

Према ријечима свједока, управник “Силоса” је био Бећир Хујић, а замјеник Халид Човић и њихов рад је био “професионалан”.

Говорећи о условима у “Силосу”, рекла је да се први пут након што је доведена у тај објекат окупала половином аугуста 1992. године.

“Нисам имала контакт с мушким затвореницима. Мужа око 20 мјесеци нисам могла видјети ни у пролазу”, навела је она, додавши да није могла ићи ни на рад иако се пријављивала.

Одговарајући на питања Васвије Видовић, браниоца оптуженог Ђелиловића, Пандуревићева је навела да је заточена јер је била “Српкиња и активиста” СДС-а.

Пандуревићева је била предсједник Мјесног одбора СДС-а и одборник у Скупштини општине Хаџићи, истичући да се није бавила наоружавањем нити је дијелила оружје, како је устврдила одбрана.

Наставак суђења заказан је за 28. фебруар.

Хујића и Човића Тужилаштво БиХ терети за ратне злочине почињене у логору “Силос”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај”, заједно са Мустафом Ђелиловићем, Фадилом Човићем, Мирсадом Шабићем, Незиром Казићем, Шерифом Мешановићем и Нермином Калембером.

Према оптужници, Хујић је био управник и замјеник управника логора “Силос”, а исте функције обављао је и Човић. Калембер је био стражар у “Силосу”, а остали су били припадници цивилне, војне и полицијске власти.



http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Pandureviceva-svjedocila-o-maltretiranju-zatvorenika-u-Silosu-181020.html