Институт за истраживање српских страдања у XX веку

19. 02. 2013. 01:05h | Ђ. Баровић - Вести

Међу "стрељанима" и   дезертери који су   побегли у Србију:  Споменик убијеним  Сребреничанима

Некадашњи председник РС Радован Караџић покушаће у наставку процеса који се против њега води пред Хашким трибуналом да докаже како је списак од најмање 8.000 убијених у Сребреници 1995. године крајње произвољан, те да је доста оних који се воде као мртви, а све ове године су живи и здрави.

Шеф његовог правног тима Горан Петронијевић већ је најавио сведочење једног од тих "мртвих муслимана" који је у Меморијалном центру у Сребреници видео још 26 имена људи који се воде као стрељани, а живе у "трећим земљама".

- Страх тих људи за личну и безбедност њихових породица је огроман, тако да ће и он, али и многи други сведочити под заштитним мерама. Отуда и не могу да изнесем више детаља, сем да исказ који нам је дао на чак 400 страница - каже Петронијевић који није желео да прецизира колико је тачно људи који се и даље воде као жртве масакра.

Директор Института за истраживање српских страдања Миливоје Иванишевић каже да се још нико до сада није позабавио питањем сребреничких дезертера 28. дивизије Армије БиХ. Према неким проценама њих је било између 1.000 и 1.500, већина је пребегла у Србију, па чак и Македонију.

- Муслиманска страна их је по "кључу" најпре проглашавала за нестале, а онда су све нестале прогласили за жртве - истиче Иванишевић који очекује да ће Караџић ову тему покренути приликом испитивања Насера Орића.

- Имам комплетан досије тих дезертера, али, нажалост, нисам имао новца да ову тему истражим. Ипак, верујем да се у тим дезертерима и крије кључ већине оних који су живи, а воде се као жртве Сребренице - закључује Иванишевић.

Ни остали саговорници "Вести" не знају са сигурношћу колики је број живих који се и даље воде као мртви.

Чудне бирачке листе

Прича о живим муслиманима који су проглашени за жртве масакра у Сребреници први пут је актуелизована након избора у Босни 1996. године када је установљено да се међу бирачима налазе и људи са списка убијених или несталих.

- Наводни експерти Трибунала су то покушали да оспоре. Најпре нудећи бирачке спискове из 1997. године, а онда тврдећи да су спискови из 1996 заправо они од пре рата, мада су се на њима налазили људи који пре рата нису имали право гласа - објашњава Иванишевић.

На списку мртвих, а држао говоре

Миливоје Иванишевић подсећа да је у манипулацијама бројем жртава Сребренице најдаље отишао Ибран Мустафић, аутор књиге "Планирани хаос" и оснивач немачког огранка Мајки Сребренице.

- Тај човек се дуго година водио као мртав, а за то време је чак говорио у Меморијалном центру - каже Иванишевић.

- Једноставно, не постоје релевантни спискови које је могуће проверити и то је свесна опструкција Трибунала да се установи права истина - каже Стефан Каргановић, директор невладине холандске организације Историјски пројекат Сребреница.

Он подсећа да директор Меморијалног центра у Сребреници тврди да је на списку од 8.300 имена само 75 оних који немају везе с догађајима из јула 1995. године. Међутим, директор Истраживачко-документационог центра из Сарајева Мирсад Токача је изјавио да се за најмање 500 особа установило да су живе.

Прећутан у Дејтону, надуван у Хагу

Скоро две деценије од злочина у Сребреници он остаје један од најмистериознијих догађаја у новијој светској историји, пун контроверзи и оспоравања.

Занимљиво је да Дејтонски споразум којим је окончан рат у Босни, постигнут новембра 1995, ни у једном члану не спомиње догађаји у Сребреници из јула те године.

Босански Срби су прихватили Дејтон после скоро једномесечног бомбардовања РС од стране НАТО-а од 30. августа до 20. септембра 1995. Али, повод за ову акцију НАТО није била Сребреница, већ гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995, кад је од експлозије пет граната погинуло 37 цивила.

Под притиском међународне заједнице, Влада РС је 2003. оформила посебну Комисију за истрагу догађаја у Сребреници која је годину дана касније у извештају потврдила да је у Сребреници нестао и погинуо 8.731 муслиман. Наведено је да је 7.793 особа убијено између 10. и 19. јула 1995, а 938 након тог периода.

Овај податак се "слагао" са тадашњом званичном верзијом Хашког трибунала. Међутим, априла 2011. експерт трибунала за демографију Хелге Брунборг тврди да тачан број убијених у Сребреници јула 1995. никад неће бити утврђен, али је процена да их је страдало између 8.000 до 8.100.

Лицитирање бројем жртава наставља се све ове године, а у последње време више западних истраживача исказује отворене сумње у "званичну верзију" догађаја који је у Хагу оцењен као геноцид.

У дводелном филму норвешког аутора Ола Флума из 2011. "Сребреница-издани град" и "Сарајево рикошет - трагови из Сарајева" , говори се од директној одговорности муслиманских политичара на челу са Алијом Изетбеговићем. Оба филма су шокирала јавност на Западу, а муслиманска заједница је у више наврата тражила њихову забрану. Да ли због тога или нечега другог, тек Србија је дуго година одбијала да откупи права за њихово емитовање.

Слична је судбина и филма из 2010. "Досије Сребреница" који је урађен уз помоћ Савеза логораша РС, а говори о ратним дешавањима на ширем подручју Сребренице од 1992. до 1995.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/293144/Zivo-1500-mrtvih-iz-Srebrenice