Институт за истраживање српских страдања у XX веку

04. 02. 2013. 13:14h | Ђ. Баровић - Вести

Публиковање четири тома "Босанске књиге мртвих", наводно најсвеобухватнијег списка жртава рата у Босни, изазвало је оштре реакције како у Републици Српској, тако и у Србији.

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку и сенатор РС, Миливоје Иванишевић, каже да је овај издавачки подухват Документационо-истраживачког центра из Сарајева и Фонда за хуманитарно право из Београда скандалозан покушај да се, под плаштом научног истраживања, прикрију огромни злочини почињени над Србима током рата у Босни.

- Замислите тај морални апсурд да су српске жртве евидентирали муслимани од којих су ти мученици и страдали. Дубоко смо уверени да сваки народ треба да истражи и јавности саопшти обим властитог страдања, а на то једино немају право они који су допринели том страдању.

Таква су искуства и из претходних светских ратова. Да ли су после Другог светског рата Норвежани или Холанђани дозволили Немцима да преброје норвешке или холандске жртве или да ли се од Америке тражило да преброји жртве Хирошиме и Нагасакија - каже Иванишевић и додаје како би реаговала јеврејска заједница да су Немци евидентирали јеврејске жртве у Берлину или Немачкој?

- Не, Немци на то нису имали морално право. С којим моралним правом, кад су Срби у питању, муслимани то раде у Сарајеву или у БиХ? С којим моралним правом то финансирају САД и остали чланови НАТО-а. Зар то није наставак непријатељског односа према Србима који су и током рата имале државе тог савеза - каже Иванишевић и истиче још једну битну недоумицу.



Наиме, новчана средства за прикупљање података, а потом и за штампу, у огромном износу обезбедиле су неке исламске државе и западноевропске земље, пре свега чланице НАТО-а.

- Не чуде нас ни једни ни други. Заједнички је интерес да се данас другачије прикажу догађаји у којима су учествовали. Можда је нормално да одговорни за страдање српског народа у БиХ, а ту су не само муслимани и Хрвати, већ и државе НАТО-а, желе да умање и прикрију своју одговорност и да због тога финансирају сваку установу која то може да оствари. Можда је то једини разлог што је за овај посао финансирана само муслиманска, али не и српска страна - каже Иванишевић.

Према његовим речима, објављени списак убијених је умањен за најмање 25 одсто српских жртава, али то према речима нашег саговорника није и највећи проблем.

- Ти подаци откривају још једну знатно перфиднију обману која се испољава кроз географску или ентитетску, дистрибуцију евидентираних жртава. Само око једне трећине, а можда и мање, српских жртава према овој студији је страдало у насељима и општинама Муслиманско-хрватске федерације. Од тог броја још је мање убијених српских цивила на територијама које су биле под муслиманском или хрватском влашћу. Логично, што је мање жртава то је мање и одговорних за њихова страдања - истиче Иванишевић и каже да подаци Института којим руководи дају сасвим другачију, готово супротну пропорцију.

- Већина наших сународника убијено је у Муслиманско-хрватској федерацији, и то пре свега цивили - закључује Миливоје Иванишевић.

Игре бројева

Промотер "Босанске книге мртвих", Мирсад Токача, навео је да је поименичан попис жртава важан "зато што више неће бити игре с бројевима".

Миливоје Иванишевић то прихвата, али напомиње да је то до сада био искључиво "посао муслимана".

Економски институт у Сарајеву тако је 1995. објавио анализу по којој је у БиХ страдало 279.000 људи, а федерални Завод за статистику, годину дана касније изнео податак да је само у 61 општини Федерације регистровано 156.827 убијених, умрлих и несталих лица.

Русмир Махмутћехајић, потпредседник владе БиХ, 1998. саопштио је да је број убијених око 260.000.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/289720/Sakrili-25-odsto-srpskih-zrtava